Članovi Udruženja „Borba 018“ obišli su selo Donji Barbeš, u opštini Gadžin Han, kako bi se uverili u probleme koje imaju meštani, a tiču se, kako su nam rekli, ispuštanja otpadnih voda iz mlekare u reku. Reka, koja prolazi kroz selo tokom leta presuši, ali ne i otpadne vode. Celo korito prekriveno je mešavinom bele sluzi i crnih bara, a neprijatan miris koji se širi do polovine sela, bukvalno je nepodnošljiv, zbog čega mnogi i ne obilaze svoje kuće koje se nalaze u blizini reke.

Kako meštani sela Donji Barbeš navode, od jeseni do proleća kada nadođe reka, u njoj više nema živog sveta. Prema njihovim rečima pokušavali su na razne načine da reše problem, razgovarali su, navode, i sa vlasnikom mlekare, ali i sa nadležnima u Opštini Gadžin Han, međutim do dan danas rešenja nema.

„Ovde vidite reka kakva je, to je sve zbog izliva otpadnih voda iz mlekare. Ne trpi se celog leta, prilikom velikih vrućina to je nepodnošljivo. Pokušavalo se to na milion načina da se spreči, međutim za sada nije uspelo. Videćemo, moraćemo da se borimo. Ispuštaju se otpadne vode kada se peru cisterne, sudovi za mleko, za sir, to je sve kiselina, živi svet više u toj reci ne postoji. To kad dođe mnogo velika voda, posle pet, šest dana pojave se neke ribe na nekim mestima, međutim čim krene voda iz mlekare onda se ne vidi ništa, sve je to mrtvo. Meštani iz sela su pokušali da razgovaraju sa vlasnikom, ali nije moglo da se nađe nikakvo rešenje. Rešenje bi bilo jedna pravna inspekcija da dođe, pa da se opomene, pa ako se ponovi to samo kazne i ništa drugo“, kaže Miodrag Nikolić.

Miloš Stanojević, jedan od članova Udruženja „Borba 018“ svoje detinjstvo proveo je u selu Donji Barbeš, baš pored te reke.

„Ovde sam proveo svoje detinjstvo, ovde sam provodio letnje raspuste, još uvek tu živi deda i dolazim svakog vikenda. Ne sviđa mi se što je ovde zagađena okolina, što je reka zagađena. Sećam se dok sam bio klinac, pre dvadesetak godina, dok još nisu ispuštane te hemikalije u vodu, mi smo se kupali tu i u donjim rekama. Bilo je sve čisto. Dvadesetak godina je drugačija situacija, reka je zagađena, a vazduh smrdi, što smeta ljudima koji imaju kuće pored reke“, objašnjava Stanojević.

Čedomir Stevanović, jedan od starijih meštana sela Donji Barbeš, kaže da je postojala ideja da se dužinom cele reke sprovede kanalizacija, ali da ne zna zašto do toga nije došlo. Pretpostavlja da je možda to prevelika investicija za Opštinu, jer sela polako odumiru i sve je manje ljudi.

„Tada predsednica Opštine, sada Skupštine Opštine Gadžin Han je naložila da vlasnik napravi kanalizaciju, a Opština da pomogne. Zašto do toga nije došlo, ja stvarno ne znam. Ranije je ta reka bila toliko čista, da su ljudi tu napajali krave i ovce, žene su prale stvari, toliko je bila to čista voda. Sad nema nikakvih životinja, žaba se ne čuje, čak ni zmija nema. Ja sam imao tu baštu, iz reke sam vadio vodu da navodnjavam, ali sam digao ruke od toga“, kaže Stevanović.

Rešenja očigledno postoje, od filtera za prečišćavanje otpadnih voda do kanalizacije, i dovela bi do toga da mlekara može nesmetano da radi, priroda bude čista, a meštani normalno da žive. Potrebno je samo saslušati probleme koje svi imaju i doći do zajedničkog rešenja, kako bismo očuvali prirodu i razvijali ruralna područja i poljoprivredu. Zašto se do tog rešenja ne dolazi, nije poznato. Udruženje „Borba 018“, pokušalo je da kontaktira Mariju Cvetković, ali ona se nije javila, niti odgovorila na pitanja do slanja saopštenja.