Oko 450 stanovnika iz nešto više od 100 domaćinstava, okruženi zelenim predelima, po letnjim vrućinama, ali i nižim temperaturama, žive skoro bez vode na samo sedam kilometara od Leskovca. U pitanju je Velika Biljanica, selo koje od grada odvajaju dva mesta i do kojeg se regionalnim putem automobilom stiže za dvadesetak minuta.
Do tog mesta, u čijoj okolini se prostiru velike površine poljoprivrednog zemljišta, a kroz koje prolazi jedna glavna, asfaltom prekrivena ulica sa manjim sporednim, dolazi se preko čuvenog mosta kojeg se stariji meštani dobro sećaju.
„To je most koji je narodni heroj Toma Kostić minirao da Bugari ne bi prešli na ovu stranu. Mi smo, kao učenici škole u Manojlovcu u koju i sada idu naša deca, svakog 4. februara na godišnjicu tog događaja, koji se desio 1942. godine, izlazili da obiđemo spomenik koji je podignut nakon toga“, priča za Jugmediu meštanin Živojin Stevanović.
Kako objašnjava, i u šta smo se lično uverili, prilaz oko spomenika sada je zapušten, okružen korovom i gotovo zaboravljen.
„Tamo smo tada obično imali kao čas istorije, da slušamo šta se tu desilo. Apelujem da se pokrene akcija i da se opet izlazi tog dana, da se polože venci, ali i da se pokrene održavanje prilaza i spomenika“, navodi on.
Osim domaćinstava, sve što čini ovo selo nadomak grada jeste jedna prodavnica, sportsko igralište, parkić sa mobilijarom i prostorija mesne zajednice.
U Velikoj Biljanici ne postoji škola, vrtić i nijedna zdravstvena ustanova. Za te „potrebe“ neophodno je otići preko pomenutog mosta do najbližeg sela Manojlovce.
Problem vode koja nestaje
Meštani koje smo prilikom posete sreli uglavnom se nisu žalili, niti imali primedbe na život „izolovan“ od urbane sredine i vrelog asfalta. Navikli su se. Prilagodili. Ipak, voda koje je sve manje po bunarima je veliki problem, jer voda život znači.
Meštani Velike Biljanice, prema rečima Blagoja Miljkovića, postepeno ostaju bez vode.
„Nemamo vodu, a to je osnovica za život. Vadimo vodu iz bunara i preko cevi sa sedam metara dubine. I to polako nestaje. Tu vodu koristimo za život, za piće, za higijenu, održavanje, a neki je koriste i za poljoprivredu od koje žive“, ističe on.
Glasine koje su došle do njih daju im nadu da će sistem gradske kanalizacione i vodovodne mreže kroz dve, do tri godine stići i do njih.
Stariji meštani sa kojima smo razgovarali kanalizaciju još uvek nisu dočekali. Preko im je potrebna jer tokom atmosferskih kiša dolazi i do poplava.
I broj mladih se smanjuje
Prema biračkom spisku, kako dodaje Živojin Stevanović, broj mladih stanovnika se smanjuje.
„Svako bira da li će Leskovac, Beograd ili inostranstvo. Ima i onih koji ostaju, koji su završili školu ali nemaju adekvatan posao. Hvali selo – beži u grad, stara izreka. Ali primećujem da u poslednje vreme mnogi mladi kupuju placeve na selu“.
Čist vazduh i život bez buke Stevanović ne bi nikada zamenio za grad.
Prevoz redovan, ali im fale trgovine
Zahvaljujući regionalnom putu koji prolazi kroz Veliku Biljanicu, tvrdi Živojin, saobraćaj u pogledu linijskih autobuskih prevoza je redovan.
Prodavnica prehrambenih proizvoda, zapravo dovoljna za osnovne namirnice, ipak ne zadovoljava sve potrebe stanovnika.
„Nedostaju neke trgovinske usluge, ovde je samo jedna prodavnica. Za ostalo idemo i Manojlovce ili u Leskovac, snalazimo se“.
A za nadležne, osim gore navedenog spomenika, imaju još jedan apel. Da angažuju više medicinskih radnika za zdravstvenu ambulantu u Manojlovcu, kao i da radno vreme bude u dve smene, u cilju smanjenja gužve koja nastaje jer se meštani više okolnih sela u njoj leče.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Ja sam iz tog sela na 6 km od grada i u 20 i u 21 veku nemamo gradsku vodu a ni kanalizaciju a neko udaljen i 30 km od grada ima sve to.To je za svaku osudu svake vlasti.
Vlast se seti sela samo kad je glasanje i vi sada sa Tv i svaka pohvala vama.
Iako je situacija loša ja volim svoje selo,Moravu,ušće Vlasine u Moravu i ne prodajem pedalj svoje dedovine jer ću tu biti sahranjen.
Pa vi sa sela najviše prljate reke i bacate svašta, pa ste se sada setili da je voda vredna i da život znači.Dobro je, još nije kasno da se urazumite i poštujete prirodu, jer ako je ne poštujte ona će da vam nestane, a i mi zajedno sa njom.
Osoba čiji je sin policajac svake večeri kolicima sipa otpad u reku .
Sramota da ako držite prodavnicu imate korpu I kontejner a ostalo đubre sipate u reku.
Ljudi će javno objaviti fotke osobe.
Ima i toga da ljudi sa sela sipaju svašta u reku ali veruj mi da kamioni leskovačkih privrednika sav otpad gradskih firmi sipaju u korito reke i tabla sa kaznama stoji ali komunalna policija nikoga ne kažnjava.
Firme imaju Pww ali im jeftinije sipaj u Moravu i nikom ništa.
Komunacima je zadovoljstvo da pišu kazne „za ništa“ kod zelene pijace, jer je pojam „javna površina“ sve u gradu, ali najlakše je jahati sirotinju, to im je plus kod šefova.