Skoro svake godine u poljoprivrednom sektoru Srbije, jedan deo poljoprivrednih proizvođača izlazi na ulicu i traži pravdu za svoju proizvodnju i budućnost poljoprivrede u Srbiji. Pre par dana poljoprivrednici leksovačke kotline, najavili su protest ispred sedišta Grada Leskovca, nezadovoljni trenutnim cenama i lošom prodajom ranog povrća. Čak je i NBS u svom kvartalnom izveštaju o stanju u finansijskom sektoru i inflatornim kretanjima, za povećanje inflacije 0,2 % optužila povećanje cene ranog kupusa od 52% u aprilu, navodi se u saopštenju koje potpisuje član Resornog odbora (RO) za poljoprivredu DS Leskovac Stevica Marković.
Ostatak saopštenja prenosimo u celosti:
Da li je bilo prilike da se proizvodnja ranog i svog povrća u leskovačkoj kotlini, oceni kao veliki uspeh u makro ekonomskim analizama NBS, i zašto sada nije takva situacija?
Da, bilo je prilike, uložena su velika sredstava grada Leskovca i donacije EU, za formiranje i infrastrukturno opremanje “Zelene zone”, koja je bila osmišljena kao agro-industrijska privredna zona , koja je trebala da posluži izgradnji otkupno-distributivnih centara za svo povrće proizvedeno u leskovačkoj kotlini. Taj model je preuzet iz prakse udruživanja poljoprivrednika Evropske unije i svakako bi doprineo boljoj organizaciji i boljem položaju poljoprivrednika, jer bi njihov posao bio samo proizvodnja i dolazak do otkupnog centra. Sve ostalo bi bilo u rukama mendžmenta tih centara, koji bi bili pod kontrolom samih proizvođača.
Slična ideja, o otkupno-distributivnom centaru, proizašla je posle problema sa lošom cenom paradajza iz 2021.,kada je cena paradajza bila 10 dinara. Tada je u posetu selima u okolini Leskovca dolazio i tadašnji ministar poljoprivrede Nedimović.
Do danas nam nije poznato, kako je bio organizovan dolazak ministra, jer je ostala nepoznanica da li je ministar došao u zvaničnu ili privatnu posetu? Da vas podsetim da je sastanak organizovan u dvorištu jednog od inicijatora protesta, a logičnije je bilo da se taj sastanak održi u sedištu grada Leskovca ili u sedištu Jablaničkog upravnog okruga.
Na kraju ove posete obećana je izgradnja otkupno-preradnog centra gde bi se vršilo klasiranje paradajza, na konzumni i onaj za preradu. Jedino što je urađeno u sklopu ove akcije, formirano je Privredno društvo “Povrtari juga” DOO sa sedištem u Svircu.
Nažalost, uvidom u registar APR, prema tom privrednom društvu, od 21.03.2024. pokrenut postupak likvidacije, jer je zakonska zastupnica podnela ostavku polovinom septembra prošle godine. Svi ovi podaci pokazuju da je distributinvi centar za paradajz ostao mrtvo slovo na papiru.
Nažalost, poslednjih nekoliko godina vlast je postala majstor za instant rešenja. Ni jedno takvo rešenje nije dovelo do nekog uspeha, već smo dobijali još veći problem. Plašim se da će i posle najavljenih protesta biti ista situacija. Ugasiće se požar, ali će problemi tinjati do neke sledeće berbe nekog voća, povrća ili žitarice. Poljopriverada je kompleksna oblast i samo tako se mora prići u rešavanju takvih problema.
“Zelena zona” je bila jedno od ponuđenih rešenja, ali nažalost , taj projekat za sada stavljen po strani, što ne znači da se jednog dana neće ponovo pokrenuti, na zadovoljstvo svih poljoprivrednika leskovačke kotline.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Najveći je problem što vlast gasi požare u onim mestima koji se bune. Najbolji primer je selo Svirce koje nije ni po veličini a ni po ničemu toliko zaslužno da se njima daje da upravljaju tim otkupnim centrom u Zelenoj zoni. Na primeru Svirca i Kukulovca daje se samo selima jedan model da trebaju da se bune, štrajkuju, pljuju vlast kako bi bili vidljivi. To nije dobar primer ali je nažalost tako
Najveći problem je neznanje vladajućih i određenih rukovodioca koji nemaju kapacitet ni da budu tehnički sekretari a kamo li da upravljaju distributivnim centrom i vode resok poljoprivrede.
Srevica bi bio najbolji načelnik i ministar poljoprivrede.