NIŠ – Na pozivu Nišlijki Snežani Stanković pozavideli bi mnogi, a najviše ljubitelji dobre kapljice. Snežana već 30 godina zvanično ocenjuje kvalitet vina i jedina je žena u državnoj Komisiji za izdavanje sertifikata vinu sa geografskim poreklom koja broji deset članova. U jeku praznične atmosfere upozorava da od vina ne treba da nas boli glava, već da u njemu uživamo svim čulima.

 Crvena kaberne sovinjon, merlo, a od belih šardone, sovinjon i rajnski rizling, po njenom istančanom ukusu zlatna su petorka sa kojom nikada nećete omanuti bez obzira na to za koje se odlučite.

Snežana, koja je i redovan profesor na Visokoj poljoprivrednoj školi u Prokuplju, ljubav prema vinu nije nasledila u porodici niti je bila poklonik pića bogova, ali je igrom sudbine ovaj napitak obeležio njen život.

– Stalno mi prijatelji traže savet kako da piju, a da ih ne uhvati. Jednostavno, piti umereno, jer to je magični ritual. Kod nas se više pažnje poklanja kvantitetu, a ne kvalitetu vina, pa se onda čudimo zašto nas boli glava – priča Snežana, koja je uspela da se nikada za 30 godina degustacije vina ne opije. Nikada me nije uhvatilo. Jednom prilikom u Vršcu sam probala osamdesetak vrsta vina i u jednom trenutku čula su mi otupela. Nisam mogla ni kap da probam.

ŠTA JE DOBRO VINO SORTA je majka vina, zemljište otac, a klima je njegova sudbina, jer i od vremenskih prilika zavisi i kvalitet – kaže Snežana. Prema njenim rečima vino se mora čuvati u staklenoj ambalaži, ili u hrastovim buradima i prohromskim sudovima.
– Ne važi uvek za vino što starije to bolje. Dovoljno je da bude staro tri godine.

Kao diplomac beogradskog Poljoprivrednog fakulteta zaposlila se u niškom Zavodu za vinogradarstvo, gde se analizirao kvalitet vina sa sićevačkog i malčanskog vinogorja, Snežana se priseća da je imala odličan osećaj za procenu, pa su je sve češće zvali na lokalne manifestacije da ocenjuje vina. Prve veće vatreno krštenje imala je pre 30 godina u Leskovcu, na Sajmu poljoprivrede po pozivu bivšeg profesora Mihajla Daničića, koji je insistirao da njegov najbolji student bude član žirija.

– Htela sam da se bavim naučnim radom, ali sam kasnije shvatila da je i degustacija deo tog posla. Da li mi je to sada profesija ili ljubav, ne bih mogla da odgovorim – kaže ovaj priznati stručnjak za vina, dodajući da je ponekad ljudima čudno što je degustator žena.

– Moje mišljenje ostale kolege u komisiji poštuju i nikada se u nekom žiriju nije osporavao moj sud – veli Snežana, koja s nestrpljenjem očekuje da proba vina sa poslednje berbe. Kvalitet grožđa je bio odličan, ali ćemo tek za nekoliko meseci znati da li je i vino uspelo.

IZGUBLjENE NEKE SORTE

SNEŽANA kaže da je raduje što i u Srbiji ima sve više dobrih vina. U tome naročito prednjače vojvođanska i vinogorja iz uže Srbije.

Nažalost, na jugu smo izgubili sorte grožđa i zaštićene vrste vina, ali i tu ima pomaka poslednjih godina. Inače, sertifikati o zaštićenom geografskom poreklu nisu trajni, pa su vinari dužni da donose uzorke iz svake berbe. 

Izvor VEČERNJE NOVOSTI