Ko god od putnika namernika dođe u Vranje da poseti Muzej kuću “Bore Stankovića” i oca Justina Popovića i kroči na izrovavnu i izlokanu kaldrmu Baba Zlatine ulice u kojoj se nalaze ova dva kulturna zdanja obavezno se zapita da li se nalazi na pravom mestu. Da nije pogrešio shvati tek kada baci pogled na znak na kome piše da se upravo u toj ulici nalaze ova kulturna dobra.

Na ovakve, ali i gore reakcije posetilaca meštani ove ulice su već navikli i gotovo svi u glas kažu da se iznova postide kada vide kako se posetioci do kuće znamenitog pisca Bore Stankovića i duhovnika oca Justina Popovića “spoturav” o kamenje i udubljenja koje je proteklih godina napravila kišnica.

Bivša vlast pokušala “rekonstrukciju” ulice

Nikola Janjić kaže da su žitelji ove ulice 2007. godine sa oduševljenjem dočekali radnike koje je tada, sada već bivša vlast, angažovala na njenoj rekonstrukciji. Projektom je bila predviđena kompletna zamena električne, kanalizacione i vodovodne mreže.

Ulica je trebala izgledom da podseća na Knez Mihajlovu ulicu u Beogradu i Skadarliju, ukrašena klupama za sedenje i kandelaberima.

Međutim, njihova radost je splasla kada su videli da su radnici počeli da izvode radove sa kraja, a ne početka uluce. To im je na neki način bio i znak da ništa na dobro neće izaći što se na kraju i ispostavilo kao tačno.

“Radnici su samo okrenuli kamen postojeće kaldrme u dužini od100 metara, vratili ga na svoje mesto i otišli. Zašto i iz kog razloga se taj megalomanski projekat sveo samo na okretnje kamena niko živ od stanovnika naše ulice ne može da vam kaže, ali će vam svako reći da je rekonstrukcija ulice neophodna”, kaže Nikola.

On dodaje da su se gotovo sve bivše vlasti maćehinski odnosile prema njoj i da je tek pre 10 godina cela ulica dobila osvetljenje. Kaže da su azbestne cevi za vodu odavno rak rana njenih stanovnika jer pucaju prilikom svakog ulaska kamiona težeg od sedam tona.

“Vodovodna cev od glavne ulice pa do moje kuće dosada je pukla četrdeset puta i ima isti toliko zakrpa. Radnici koji su izvodili radove uvek su prilikom zatrpavanja cevi zajedno sa zemljom zatrpavali i kamenje kaldrme i na tom mestu bi se odmah stvorila jama koja je pogubna za naše automobile. Stradaju i automobili gostiju koji dolaze u kafanu koja se otvorila odmah pored Muzej kuće “Bore Stankovića” . Otpad od hrane privlači glodare kojih je sve više”, priča Nikola.

Gotovo istu priču ispričala nam je i Slavica Radulović koja se u ovu ulicu doselila pre dvadeset godina, a koja kaže da primećuje da je svake godine u sve gorem stanju.

“Ni jedna od žena kroz ovu ulicu ne može da prođe u cipelama sa visokom potpeticom. Zbog bezbednog kretanja sve smo morale sa elegantnih da pređemo na sportske cipele”, ističe Slavica.

Baba zlatina ulica bila najveselija u gradu

Njen prvi komšija osamdesetsedmogodišnji Božidar Rašić, kaže da je ceo svoj život proveo u ovoj ulici i da je i sada pamti iz vremena kada je bila u najboljem izdanju. Seća se da je kao momčić mnogo vremena provodio na ulici i to samo da bi video ćerku porodice Mišikov koja je u to vreme stanovala u kući čuvenog vranjskog pisca Bore Stankovića, a u koju je on bio zaljubljen.

“Ona je za mene bila najlepša devojka u Vranju. Toliko sam bio zaljubljen u nju da umalo nisam ponavljao razred, koji sam na kraju godine na jedvite jade prošao sa trojkom“, priseća se deda Božidar.

On kaže da je tadašnja vlast posle iseljenja porodice Mišikov piščevu kuću vrlo brzo pretvorila u muzej, koju su počele da posećuju razne delagacije, a kasnije i školske ekskurzije. Ova ulica je prema njegovim rečima bila jedna od najveselijih jer je on veoma često pravio igranke.

“Tačno u zakazano vreme iz Gornje čaršije dolazio nam je trubački orkestar na čijem čelu je bio Kurta, najbolji trubač tog vremena u Vranju. Uz njegovu nenadmašnu svirku svi smo igrali i pevali, sklapali nova poznanstva i zaljubljivali se. Bila su to lepa vremena”, tvrdi deda Božidar.

Napravljen novi projekat rekonstrukcije

Želju da ovu ulicu obnove imaju i predstavnici sadašnje gradske vlasti u Vranju. Član gradskog veća za turizam i kulturu, Izabela Savić, kaže da je zub vremena značajno oštetio Baba Zlatinu ulicu i da puna prezervacija i turistička valorizacija ove ulice, uz očuvanje estetike ambijenta i zaštite kulturno – istorijskog nasleđa zahteva određene infrastrukturne intervencije. Na nivou grada, je prema njenim rečima, urađena kompletna tehnička dokumentacija potrebna za realizaciju projekta, to jest obezbeđeni su saglasnost nadležnog zavoda za zaštitu spomenika kulture, idejno rešenje, lokacijski uslovi, idejni projekat i građevinska dozvola.

“Namena ulice ostaje ista u postojećim granicama, a projektom je predviđena i rekonstrukcija ulice sa rekonstrukcijom vodovodne i kanalizacione mreže kao i izgradnjom sekundarne atmosferske kanalizacione mreže. Sa ovim projektom smo konkurisali kod Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacije za dodelu subvencija i dotacija namenjenih za projekte razvoja turizma u ovoj godini, ali na žalost projekat nije prošao”,kaže Savićeva.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva