Zimi, koja je prepuna čarolija, odavno joj se ne raduju žitelji naselja Šapranački rid u Vranju. Godinama strahuju i od prve pahulje snega koja padne na asfalt Gnjilanske ulice koja ih vodi u centar grada, jer znaju da će odmah potom, zbog snega koji se ne čisti, uslediti kolaps u sobraćaju. Nažalost to se dogodilo i pre neki dan kada se na Vranje iz snežnih oblaka sručila velika količina snega koji je njihovu ulicu ponovo učinio neprohodnom.

Međutim, kada je na nebu snežne oblake zamenilo sunce žitelji ovog naselja su se ponadali da će sunčevi zraci otopiti sneg i spasiti ih grdnih muka. Da od toga nema ništa shvatili su kada se u večernjim satima temperatura spustila ispod nule, a otopljeni sneg se u njihovoj ulici pretvorio u led. A kako nada poslednja umire meštani ovog naselja su se opet ponadali da će zaposleni u službi za održavanje gradskih ulica doći da postojeći led pospu rizlom i solju i ponovo je učine prohodnom za automobile i pešake.

Nažalost, ni to se nije dogodilo. Nemajući kud mnogi stanovnici ovog naselja pokušali su raznim napisima na Fejsbuku da animiraju nadležne gradske službe da rade posao za koji su plaćeni. A kada ni to nije urodilo plodom neki su na istoj toj mreži prokomentarisali da niko ne dolazi u ovu ulicu da je očisti od leda zato što ne znaju gde se ona nalazi. Drugi su objasnili da je ova ulica bila zaleđena u tri navrata i da automobil kada se nađe u njoj ne može ni napred, ni nazad i da su jednom prilikom čak šestorica muškaraca bila prinuđena da konopcima iz nje izvuku zaleđenog Juga. Teći su uputili dopis nadležnima sa pitanjem zašto preduzeće “Saba Belča” koje je na tender dobilo posao održavanja gradskih ulica ne radi svoj posao i još jednom apelovali da se ulica naspe peskom i solju kako ne bi došli u situaciju da u nju zbog leda ne može da uđe ni kamion sa rizlom. Četvrti su čak uputili poziv Dejanu Stanojeviću, izvršnom direktoru gradskog Urabanizama, da da nalog “Sabi Belči” da pospe Gnjilansku ulicu rizlom na usponu kod mosta u Šaprance gde ima najviše leda, ali i prolaznika.

Da li je izvršni direktor Stanojević izdao takav nalog i kada će on biti sproveden u praksu pokušali smo i mi da saznamo od njega. Najpre smo ga telefonom potražili u sedište Urbanizma, gde nam je jedna ljubazna službenica rekla da je na terenu. A kada smo je zamolili da nam da njegov kontakt telefon odgovorila je da ne zna. Međutim, na naše insistiranje izašla nam je u susret našla i dala njegov broj telefona upozorivši nas da se izvršni direktor koji je na terenu možda neće javiti zbog velikih obaveza. Nažalost, i pored želje da stupimo u kontakt sa njim to nismo uspeli zato što nam je operater sugerisao da biramo nepostojeći broj.

Iskreno se nadamo da nam je službenica nenamernom greškom prosledila nepostojeći Stanojevićev broj i da će posle ovog teksta Gnjilanska ulica biti posuta rizlom i opet bila prohodna na veliku žalost tamošnje dece koji su je pretvorili u teren idealan za sankanje.