Zoran Trojanović iz Leskovca sa svojom suprugom je pre devet godina kupio i uselio se u kuću u Ulici Obrada Lučića broj 6 u Štrkovom naselju, sa željom da u njoj provede ostatak života bezbrižno i u miru. Međutim, on danas strepi od svake kiše, tim pre što mu se bolest pogoršala, pa ne može više bez invalidskih kolica.

Njihova kućica sa zelenom oazom nalazi se na početku naselja, dve stotine metara od pružnog prelaza, tačnije između velike trafostanice Elektrodistribucije u Leskovcu i same pruge.

„Naš problem je što smo opkoljeni vodom skoro tokom sva četiri godišnja doba. Kada kiša pada ovde su poplave, kada sunce duže sija ostanu tu i tamo bare prekrivene travom gde žabe, kornjače i zmije piju vodu i odakle dolaze do skoro u kuću“, priča ovaj čovek za Jugmediu.

This slideshow requires JavaScript.

Ova mala porodica kao i celo naselje su pre skoro godinu dana bili izložena velikom riziku jer se zapalila trafo stanica koja je stara 70 godina.

Kuća u kojoj živi sa svojom ženom i mačkom koja ih brani od gmizavaca tokom leta, je bila nekada vlasništvo Elektrodistribucije Leskovca.

„Kada sam došao u ovu kuću prvi problem je bio u vezi sa ovim kanalom pored, pošto je ova zgrada stara 60 ili 70 godina, nema kanalizaciju nego je septička jama u pitanju. Kada se pravio put iznad nas, onaj što vodi kroz centar naselja, odnosno, kada su se vadile kocke i radilo asfaltiranje, dobio je takav nagib i sada sva voda ide ovde kod mene kada prelije kanal na putu“, objašnjava.

This slideshow requires JavaScript.

Žalio se više puta nadležnim službama, ne zna kojim, ali zna da je danima obitavao u „osmosprtanici“, zgradi u centru Leskovca gde se nalaze sve gradske službe.

„Saslušali su me, obećali da će rešiti problem, ali ni do danas ništa nisu pomogli“.

Danas mu ništa drugo ne preostaje sem nade.

„Ja sam invalid, tako da mi je sada veoma teško da održavam prostor oko kuće. Pre par godina ovde su bili bagremovi i još neko drveće, kada sam mogao, to sve sam posekao i uredio, ali sad ne mogu. Voda je najveći problem. Moja žena radi po ceo dan, devet sati, ja sam u kolicima, tako da sam na nju oslonjen, to je da ne kažem – borba“, priča bespomoćno.

A sve je moglo biti drugačije. Kada se menjala kocka asfaltom, Zoran je sreo inženjere koji su radili na tom putu, gde je tokom razgovora naglasio koje probleme će imati ako se putu da pad prema njegovoj kući.

„Govorili su da će sve biti u redu. Prva kiša je pokazala da ništa nije u redu“, dodaje i sve vreme priča da je problem i slivanje kanalizaije.

Međutim, to nije jedini problem koji muči ovo dvočlano domaćinstvo sa jednom mačkom.

Preko puta kuće bračnog para Trojanović nalaze se napušteni voćnjaci kao i trava pored trotoara iz koje takođe izleću zmije i koja svakog leta naraste do ramena. Kada je Jugmedia pisala pre dve godine o tom problemu i zvala nadležne, dobili smo odgovor da je za naselje nadležna JKP Grdelica, a zatim Železnica do koje nismo uspeli da dođemo.

„Prethodna mačka koju smo imali je pre dve godine uhvatila 13 zmija, ali je problem najveći voda koja se sakuplja kod nas“, zaključuje sagovornik Jugmedie.

Sve vreme ponavlja da je ranije na tom mestu bio kanal sa propusnim cevima, ali su one vremenom zatrpane i uništene.

Priča Zorana Trojanovića oslikava ne samo individualne, već i šire slične probleme s kojima se bore mnoge porodice u Leskovcu.

Projekat se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Amabasada SAD, a administrira Media i Reform centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneti u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD, već mišljenje autora.