Predstava Arizani, koju je po istoimenoj knjizi Ivana Ivanovića režirao Srđan Siđa Živković, sinoć je u Doljevcu, u punoj sali renovirane Javne biblioteke Doljevac, protresla osećanja publike koja je glumce nagradila burnim aplauzom po završetku izvođenja.

Po prvi put predstavu je pratio i Ivan Ivanović, autor knjige koji je pokazao želju da vidi kraj koji još od detinjstva nosi u srcu i kraj gde žive ljudi koje je stvorio i oživeo kroz likove u romanu.

O samoj predstavi izrazio se vrlo pohvalno, posebno o načinu na koji su glumci doneli emociju koju je on želeo da dočara knjigom.

Predstava je prikazana kao sećanje Sande Arizana (Gile Branković) koji kroz monologe opisuje život tri generacije seoske srpske porodice Arizani.

This slideshow requires JavaScript.

Kroz sećanje i priču defiluju likovi članova porodice, počev od najstarijeg Toze Arizana (Nebojša Milenković Jumba) kroz čiji lik Ivanović predstavlja ono najbolje što je Srbija imala, ratnika Solunca, kome je zemlja, imanje i porodica svetinja.

Druga generacija su njegovi sinovi Sanda i Minda. Prvi, Sanda, koji je i glavna uloga u predstavi a nosilac uloge je leskovčanin Dragoslav Gile Branković, ostaje u Doljevcu, dok drugi sin Minda (Nemanja Tonić), posle odlaska u rat i na front  postaje policajac u Beogradu.

Predstava se, kao i roman, završava se jednom lepom rečenicom koja publiku vraća u sećanje na dane kad su se cenile neke druge, zašto ne reći i prave vrednosti, u kojoj Sanda Arizan kaže: „Jedno pitanje me strašno muči i na njega n’ umem da odgovorim: mogu li se od Arizansko drvo – koje je bilo jedno od najbolja drvlja u Moravu – i dalje pravu kašike?“.

Posle Prokuplja, Žitorađe i Blaca ovo je bilo šesto izvođenje predstave a povodom dana pozorišta i usled velikog interesovanja publike zakazana je novo izvođenje u Prokuplju za 27 mart.