Blato do gležnjeva, kroz dvorište iskopan kanal koji kanalizaciju vodi direktno do obližnjeg potoka, koza zavezana za drvo nasred dvorišta, deca koja jure kokoške po kalu, pred poljskim WC-om se čeka red, veš prostran po rasklimanim tarabama da ga uhvati koji zrak sunca, slike su koje zatičemo u romskoj mahali na svega stotinak koraka od strogo centra Bojnika, jedne od najsiromašnijih opština na jugu Srbije.

Kao da nas je neko spustio u vremensku kapsulu ili direktno u jedan od filmova Emira Kusturice, a i sami meštani ovog naselja u centru varoši kažu da tako i žive – kao s početka 20-tog veka, jer ni struju nisu imali do pre par godina.

„Da li je dovoljno da kažem da smo živeli skromno? Prvu sijalicu smo videli tek 2011. godine. Uskoro ćemo dobiti i kanalizaciju, možda, obećavaju i asfaltiran put“, priča za juGmediu Isidor Zićirović, jedan od meštana romske mahale kroz koju prolazi Ulica 17. februara, trenutno raskopana, u kojoj se polažu velike kanalizacione cevi, a meštane ubrzo očekuje i priključenje na vodovodnu mrežu.

Ovo naselje, čak dve trećine stanovništva čine žene. I njima je najteže u ovakvim sulovima. I majkama sa malom decom, ali pogotovo staricama koje često ne mogu da izađu iz kuća ili dvorišta u strahu da se ne okliznu, padnu i povrede.

„Ne znam šta ću pre, da li da grejem vodu da perem pelene, da li da trčim po starije dete koje se igra na ulici i koje se celo umazalo u blato, da li da pazim na svekrvu koja hoće sama da pođe u prodavnicu po hleb, pa da mi se negde oklizne i padne… To bi opet bila moja muka. A tek kad treba da se peru tanjiri posle ručka, o tome da ti ne pričam. To je celi ritaul“, priča nam dvadesettrogodišnja Laura koju zatičemo kako pokušava da starije četvorogodišnjeg sina dozove da se vrati kući sa divlje deponije na kojoj se popeo zajedno sa drugarim aiz naselja.

Sa lokalne divlje deponije čuje se žagor dece. Nemaju uređeno igralište pa su im žmurke među razbacanim stvarima u šipražju jedina razbibriga. Prilazi im i na momenat se priključuje njihovoj igri prvi čovek jedne od najsiromašnijih opština na jugu Srbije, Nebojša Nenadović.

„Moram da se vratim u neko vreme od pre sedam ili osam godina kada smo postavljali u ovom naselju uličnu rasvetu. Tada je bio odrađen projekat da se ovo divlje naselje uredi, da se urbanistički kompletira i da se uvede i vodovod i kanalizacija. Ali onda se vlast promenila. Nije u tom periodu nije urađeno ništa i sada smo nastavili tamo gde smo stali“, kaže predsednik Opštine Bojnik Nebojša Nenadović.

This slideshow requires JavaScript.

Sedamdesetak kuća u ovom delu varoši bi trebalo do proleća da dobiju najosnovnije uslove za normalan život. Iz opštinskog budžeta je za ove radove izdvojeno više od 2 miliona dinara.

„Moram da vam kažem da i ja ponekad ne mogu da verujem da u našem Bojniku još uvek postoje ulice bez kanalizacije, ali je tako. I to ćemo ubrzo rešiti. Sledeća stvar koju moramo da uradimo jeste asfaltiranje“, navodi Nenadović.

Ovo je samo jedna od pet romskih mahala u Bojniku koje grcaju u sličnim problemima, a Bojnik je opština u kojoj čak 15 odsto stanovništva čine Romi (1.649 prema popisu iz 2011.godine – prim.nov) i to sa tendencijom povećanja broja stanovništva ove etničke zajednice.

Medijski projekat finansijski je podržala opština Bojnik. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva