Jedna beba umrla je majci u stomaku pre nego što se rodila, u vreme kada je osećala trudove i kada je dobila injekciju. Umrla je u porodilištu Opšte bolnice Leskovac. Dvoje roditelja ostalo je da tuguje za svojim nerođenim detetom. Majka je posle toga krvarila u potocima. Dve porodice ostale su bez novog člana – jedna u Grdelici, druga u Nemačkoj. A tragedija pogodi i one koji su kroz sličnu prošli.
Svaki gubitak člana porodice, iz bilo kog razloga, jeste tragedija. Jeste bol čija oštrica s vremenom otupi, ali nikada ne zaraste do kraja. Nikada se ne zaboravi i nikada se čovek s njom ne miri.
O jednoj takvoj tragediji pisali smo juče – o smrti bebe muškog pola,kojoj roditelji nisu čuli prvi plač, koja bi, da je nije dotakla palica smrti u majčinom stomaku, za koju godinu trčkarala po ulicama i poljanama, završila škole, možda zasnovala svoju porodicu i nastavila lanac života. Jedna beba – a toliko neostvarenih generacija.
Da li je pisanje o ovakvim slučajevima javni interes?
Direktor Opšte bolnice Leskovac, Nebojša Dimitrijević, kaže da takve informacije nisu od javnog značaja. Citirao je član zakona o poverljivim informacijama o pacijentima, iako Jugmedia nije tražila detalje o pacijentkinji, već samo profesionalnu reakciju druge strane. Kao i uvek, činili smo to iz profesionalnih razloga, naročito kada jedan deka javno optužuje lekare za nemar na porođaju njegove ćerke.
Za medicinare je ovo „slučaj“, „događaj“. Za porodicu – tragedija. Za javnost – upozorenje.
Iz komentara čitalaca saznali smo da ovo nije usamljen slučaj. Pre mesec dana, tvrde, još jedna beba umrla je u istom porodilištu. Pisalo je više njih, ne samo jedan. Da li je bilo od javnog interesa bolnice da se ta smrt sakrije?
Srbija je mala zemlja, a sve manja iz dana u dan. Više od javnog interesa je da se piše upravo o ovakvim „slučajevima i događajima“. Zato je odgovor doktora Dimitrijevića – tužan i ružan. Umesto saosećanja, izostala je i najobičnija ljudska reč: „Žao nam je“. Umesto brige, stigla je lekcija autoru teksta. A to je pre svega nedostatak lekarske etike.
Zato ne čudi što su reakcije čitalaca pune epiteta koje ovde neću ponavljati zbog Zakona o informisanju.
Dimitrijević navodi da će „događaj biti podrobno ispitan“ i da će „ukoliko se utvrde nepravilnosti, odgovorni snositi posledice“. Koliko puta sam već tu rečenicu napisala, citirajući upravo ovog dugogodišnjeg direktora? I nikada – ništa. Nikada ili skoro nikada nije bilo odgovornosti.
Jer, džaba što im je država, čitaj predsednik Vučić, dopremila najsavremenije aparate u porodilište, ako ostaju ljudska neodgovornost i ravnodušnost. Mašina može da pomogne, ali ne može da zameni savesnog čoveka.
Ipak, da ne bude generalizacije, valja reći i ovo: U leskovačkoj bolnici ima posvećenih, stručnih i savesnih lekara koji se bore za živote svojih pacijenata. Upravo zbog njih, i zbog porodica koje traže utehu i sigurnost, ovakve tragedije ne smeju da se guraju pod tepih.
Svaka beba koja se nije rodila jer je zakasnila tuđa reakcija, svaki život ugašen zbog nemara, više je od statistike i „događaja“. To je rana u srcu porodice i rana u telu društva. Pisati o tome nije samo pravo – to je obaveza. Jer ako ćutimo, pristajemo da životi vrede onoliko koliko se neko usudi da prizna.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Slažem se da je ovo pitanje javnog interesa ioako ne bi trebalo da bude da država normalno funkcioniše. Za sav ovaj nemar i javašluk u leskovackoj bolnici opet je kriva država. Povećali plate zdravstvu u nebesa, dozvolili da jedni isti lekari rade i u privatnoj i u državnoj praksi, dozvolili javašluk i nerad, neljubaznost i šikaniranje, dozvolili da se zdravstveni radnici ponašaju kao da su bogom dani (čast izuzecima). Građani su već reagovali i ukazivali u svojim komentarima na haos koji vlada u leskovačkoj bolnici. Došlo je vremne da se ljudi koji vode leskovačku bolnicu a i državu pozovu na odgovornost. Izgzbljeni život, izguvljena beba nije i ne može biti slučaj. To je tragedija današnjeg nakaradnog sistema koji nije u funkciji a trebao bi biti.
Lekari nisu Bog. Svaciji zivot pa i zivot tih lekara je u rukama Boga. Ako je nacinjen nemar neka odgovaraju lekari. Ali postoji toliko stvari u medicini, narocito u akuserstvu, koje nisu u rukama lekara vec su samo u rukama Boga i lekari nikako ne mogu da uticu na njih. Zao mi je zbog gubitka deteta i bola roditelja i patnje kroz koju prolaze. Mnoge stvari zbog kojih negativno pisete o lekarima i nisu u rukama lekara.
Jedino ostaje da ko radi u drzavnom ne moze raditi u privatnom sektoru.Bez ovoga stanje ce i dalje biti isto,jer tesko da ce ovo lekari prihvatiti .
Ako ovi ljudi urade vestacenje u inostranstvo odstete mogu biti milionske.
Ali ljudski zivot je otisao ..Bog zna.
Šta se ovo dešava u Opštoj bolnici Leskovac, da li je ne stručno osoblje ili nesposobno rukovodstvo ili i jedno i drugo? Dotakli smo dno u zdravstvu u Leskovcu, dok Neša direktor sedi u Direktorsko fotelju.
Mislim da ekipa sa tog odeljenja treba da završi u zatvor i sa oduzimanjem licence. Svaka čast izuzecima koji su jako retki.
Da li vlast želi iskreno da reši pitanje zdravstvene zaštite stanovništva? Svi mi vidimo da tu ne postoji dobra volja. Orijentacija ljudi na vlasti je ta da se sve komercijalizuje. I zdravstvo, a i školstvo. Zabrinjavajuće su izjave visokih funkcionera o budućnosti državnih univerziteta. Ono što je građeno preko 200 godina, mnogima danas smeta jer ne mogu da profitiraju.
Zabraniti lekarima da rade i u državnom i u privatnom sektoru je čista iluzija. To je uradila Slovenija i to kod njih može da funkcioniše jer ni približno nisu korumpirani kao što smo mi. Ukoliko lekar ne može da radi u privatnom već samo u državnom sektoru, praviće dilove sa kolegama koji rade u privatnim ordinacijama i opet sve dođe na isto.
Rešenje bi možda moglo biti, nakon promene režima, oformiti državne komisije, sastavljene od najstručnijih kadrova, koji će vršiti kontrolu rada lekara po bolnicama i domovima zdravlja, kako državnim, tako i privatnim. Drugi deo rešenja bi bio apsolutno profesionalan i nepristrasan rad tužilaštva i sudova.
Inače… kuku i lele nama bez para!!!