Iako se svako selo u leskovačkom kraju suočava sa sličnim problemima, od loše infrastrukture, ekonomske nestabilnosti do migracija mladih, Donja Lokošnica kod Leskovca ima svoju jedinstvenu priču. Njene uske ulice, šarene fasade i prizori sušenja paprika na zidovima i drugih objekata, čine je drugačijom od ostalih sela.
Selo na jugu Srbije, poznato kao crveno selo, svake jeseni postaje pravo umetničko delo ljudskih ruku i znoja. Ovo selo, jedinstveno zbog svog „crvenog blaga“, ponosno nosi nadimak zahvaljujući paprici „kozji rog“, koja ovde uspeva bolje nego bilo gde drugde u svetu. Lokošnica je jedno od retkih mesta gde tlo atara omogućava uzgoj ove specifične vrste paprike, koja je postala simbol sela i ponos njegovih ljudi.
U jesenjim danima, selo oživi u različitim nijansama crvene boje. Stanovnici kače paprike na kuće i štale, stvarajući živopisne slike koje su čak pre dve godine privukle pažnju novinara sa Nacionalne Geografije. Ova paprika „nizača“ nije samo ukras, već je ona deo svakodnevnog života većine porodica u ovom kraju. Gotovo svaka kuća se bavi uzgojem crvenog blaga, što predstavlja glavni izvor prihoda i način života za mnoge.
Međutm, ovoga puta nismo posetili Dnju Lokošnicu zbog crvenog zlata, već zbog nečeg složenijeg, a to su problemi sa kojima se suočavaju stanovnici i ovog leskovačkog sela. Videli smo da je ovde priroda u svakom pogledu bila izdašna i to je prvo što pada u oči. Pokušavajuć da selo, baš zbog toga, gledamo u pozitivnijem svetlu, nismo mogli da ostanemo imuni na činjenicu ovde ljudi nemaju osnovne uslove za život.
Prolazeći kroz Donju Lokošnicu primetili smo da se na ulicama nalaze uglavnom stariji ljudi, jer su novinari Jugmedie došli u vreme kada se odlazi u njive i nalivajubašte, kako su nam rekli Lokošničani.
Takođe se, kroz selo može osetiti loš miris, dok smo kasnije saznali da je izvor toga nedostatak kanalizacije, kao i da postoji jedna septička jama pokraj reke u pesku.
KAMERE ODU, PROBLEMI OSTAJU
„Kanalizacija je sekundarna, svaka ulica ima svoju. Mislim, ovde je to malo i neizvodljivo što se toga tiče, uglavnom je izvedena kanalizacija ali se sliva tamo u Babičkoj reci. Takođe, vodovod nemamo, imamo prirodan pad, celo selo je to imalo, ali kako je voda nestajala zbog sve većih suša, onda smo se opet vratili na bunare“, priča Dragan Milojković poznatiji kao Fajko.
Dodao je da je voda nestala pre dva dana i da se dve kuće služe na jednom bunaru.
„Sada je tehnika napredovala, da li će ova voda iz Barja da dođe kod nas ili neće to stvarno ne znam. Sada se kao radi deo Priboj, Pečenjevce Brestovac, jer se i mi vodimo kao sever opštine Leskovac, ali to ide malo sporije. Mi se nadamo da će ovaj deo, Lokošnica, Razgojna, Grdanica da dobiju tu vodu“, priča sagovornik, koji nastavlja da ističe probleme oko čestog nestajanja vode u letnjim danima.
Ističe kako nemaju kome da se žale na sve probleme koji ih ne zaobilaze dugi niz godina. Bunari Lokošničanima služe isključivo za kućne potrebe, dok se za navodnjaavanje svojih njiva snabdevaju iz Morave.
„Ja kada sam bio odbornik radio sam u korist sela, sada mi se čini da niko ne sagledava te probleme i da se sve radi u korist jednog pojedinca. Ni u vreme socijalista nije bilo zlatno. Ranije su dolazili ljudi na divlje da kopaju pesak, pa smo to prijavljivali i sprečavali“, ipriseća se Fajko.
Lokošničani su nam skrenuli pažnju i na osvetljenje, koje su skoro dobili ali im u nekim ulicama manjka, kao i doskorašnji asfalt kroz glavnu ulicu u dužini oko 250 metara.
Mislili smo da je ovo kraj problema, i gle čuda, od jednog problema iznikli su još. Tako stanovnici Donje Lokošnice nemaju ambulantu. Tačnije, postoji ambulanta koja je otvorena, sada već davne 1960. godine, kada je otovorena i prva ambulanta u opštini Leskovac.
„Prva ambulanta otvorena je ovde kod nas u selu, i kako je otvorena, okreči se, nešto se uradi i tako“.
Goreći problem u selu jeste i struja koja nestaje kako uveče tako i ujutru, po rečima Fajka nema dana da ne nestane, na po pet minuta i onda se vrati.
Što se tiče društvenih prostorija ovo selo ih, nažalost, nema, kao i mesto za okupljanje, dok Dom kulture nikada i nije postojao.
„Ja se sećam da je bilo korzo u selu i oro. To je davno bilo, tada smo se okupljali i družili se“, prisećala se stara baka koja ima 89. godina.
NOVA ŠKOLA
Lokošnica je nedavno dobila i novu školu kao i teren iza stare škole, gde je sada postalo glavno mesto za okupljanje mladih, kao i svih drugih aktivnosti. U selo smo došli kada se odigravao turnir u fudbalu, te je to bila glavna tema. Lokošnici znaju da se raduju i veoma su zhavlni zbog škole koju su tražili 30 godina s obzirom da je stara zrela za rušenje.
„U ovoj ulici kod prodavnice baš nam trabaju ležeći policajci, hvala Bogu nije se ništa desilo do sada, ali eto opet nemamo kome da se požalimo. Ali treba i malo putevi da se naprave i za seljake, ne može samo u grad da se ulaže“, mišljenja je Fajko.
Nezadovoljstvo cena poljoprivrednih proizvoda su bile očite, jer više se ulaže nego što se dobije, i uverili smo se u to jer smo pored škole ugledali kontejner pun krastavaca.
„Krompir i luk su 20 dinara, niko ga neće, jednostavno seljaka niko ne gleda. To se vidi. Ali, gde da štrajkujemo, šta da radimo. Mi ne znamo koliko imamo i krompir i paradajz, a Srbija uvozi povrće. Ovde se se od 350 kuće, 300 bave poljoprivredom, dok se sada već oko 200 kao žive kuće, i da li se bave do 100 kuće poljoprivredom to stvarno ne znam“.
Jedina manifestacija koja se odigrava u selu je paprikarijada koja ima niz aktivnosti u jednom danu. Tada Lokošničani sa ponosom pokazuju papriku kozji rog, a žiri odlučuje ko ima najbolju papriku u selu, dok Lokošničanke pokazuju svoju brzinu u nizanju na konac paprike koju potom kače da se suše.
Iseljavanje stanovnika nije toliko pretežno u ovom selu. Kako smo čuli u skoro svakom selu da ljudi nemaju dovoljno novca da bi se preselili u grad, već kombinuju rad u nekim državnim ustanovama ili fabrici sa poljoprivredom.
Inače,selo Donja Lokošnica ima četiri prodavnice i tu se tokom večeriokupljaju ono stari da „bistre“ politiku. .
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
A kog su oni glasali?
Sve je u savršenom redu, lepota življenja. Jeste da često nestaje struja, vode takođe jedva da ima ali zato nemaju kanalizaciju i sve fekalije, gde bi drugo nego pravac u reku. Putevi puni rupa i ispranog grebanog asfalta. I naravno, svi glasaju za SNS. Zaključak je, dobro im je i ne žele ništa da menjaju. Zato, tišina i da se niko nije požalio na nešto. Super vam je.
A, ambulanta više liči na oronulu šupu nego na mesto gde meštani treba da prime medicinske usluge. Postoji opasnost da se svakoga trena uruši i da im iz gradske vlasti oduzmu i lekara, koji, uzgred budi rečeno, tu dolazi dva puta nedeljno. Nikada nisu imali Dom kulture, kanalizaciju, dobre saobraćajnove, a mogu da izgube i ono malo što imaju, ambulantu. Mesko, Dimitrijević i kompanija planiraju da im i to oduzmu, zatvore! A, oni trpe i ćute, lepo im je i glasaju da se tako i nastavi!
Takoje.
Trebao je dotični gospodin „Fajko“ da kaže šta su on i njegovi stranački prijatelji uradili za vreme dok su bili na vlasti a i kasnije garniture. Recimo da ulična rasveta nije ni postojala, živeli smo u mraku i nikog nije bila briga, za puteve između sela su se koristile duplo duže relacije, ambulanta u još gorem stanju i mnogo drugih problema tako da je upitno koliko je dotični pravi sagovornik.