Negde u ovo vreme, pre godinu dana, meštani sela Dadinca u odbrani svoje reke podigli su prve barikade i zapalili prvu vatru. A pre toga bile su laži opštinskih činovnika iz Vlasotinca. Da oni sa izdavanjem građevinske dozvole nemaju nikakve veze.

U emisiji koju je organizovala Jugmedia suočio sam argumente sa gospodinom iz Odeljenje za urbanizam. Bio je samouveren da je sve po zakonu i da Rupska reka mora da nestane u cilju blagostanja.

Opštinski činovnici su se kleli da su sve uradili i da su bili nemoćni.

Ali malo su se zaigrali jer nisu računali da sa druge strane imaju pismene ljude koji znaju da čitaju zakone.

I ne samo da čitaju već da pozovu i one, stručnije, koji to umeju bolje od njih.

I bila je odlučnost da se reka ne da i po ceni života meštana sela Dadinca.

Investitor je u ranim jutarnjim satima pokušao da na „ler“ ubaci mašine, ali je vrlo brzo, što bi vojnici rekli, potisnut na početne položaje.

I od tada se nikome verovalo nije.

Noćne straže su obilazile, patrole patrolirale i sistem za uzbunu funkcionisao besprekorno. Baš onako kako se to radi u ozbiljnom sistemu uzbunjivanja i javljanja.

Skupljala su se deca iz svih okolnih sela.

Pekao krompir.

Svirala harmonika.

Pevalo.

Bilo je dovoljno da ustane kuka i motika i eto gradskih čelnika. Došao predsednik opštine. Na pitanja odgovore nije imao.

A onda su došli mediji. Dadince se spominjalo širom države, regiona a spominjano je i u Evropi.

Dolazili su ljudi da daju podršku iz čitave zemlje, iz Bosne, iz Italije, iz Amerike…

Dadince je postalo centar opštine Vlasotinca.

Dadince je postalo simbol otpora bezakonju u Srbiji.

Niko nije dolazio silom, trpan u autobuse ili ucenjivan. Dolazili su iz divljenja odlazili sa oduševljenjem jer je svako bio ugošćen. Tako da će nekoliko dana provesti i mlada studentica iz Italije, Anjel.

Prošlo je godinu dana od tada.

Ovi, što su metali cevi u reke, i dalje bi da se bave politikom.

Ali, postoji jedno veliko Ali. A to je da smo dobili dopis iz Ministarstva rudarstva i energetike koji kaže:

Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture poništava građevinsku dozvolu Water Green Ebergy ( nije firma iz Australije, Engleske ili Amerike) iz Kumareva.

Dakle, poništava se građevinska dozvola i slučaj se seli na neku drugu instancu gde se pokreću krivične prijave. Sumnja se da je neko nešto, što bi naš narod rekao, muljao.

Pa da citiramo dopis iz Ministarstva rudarstva i energetike: „ Dana 08.08.2023. godine Više javno tužilaštvo u Beogradu otvorilo je predmet broj: KTKO 515/ 23, a dana 22.11.2023. godine, isto je ustupljeno Tužilaštvu za organizovani kriminal“.

Dakle, ovo je bilo za Rupsku reku. Od negde je počelo.

I dok se ovo odlučuje, na političkim mitinzima vladajućih i nekih opozicionih stranaka bila su puna usta neiskorišćenih prilika, turizma, ekologije, lepote, krasote, ubavinje…

Tako jedan od njih koji je potpisao smrtnu kaznu svojoj reci Bistrici u kojoj je prvi put guzicu oprao, govori o akva parkovima na izmučenoj Vlasini. Prvo su je uništili a sada će da pravi i to što je kod Palme video. Možda će i slonove, žirafe i krokodile da uvezu. Možda obećaju da će da ih puste u Vlasinu. Narod će se radovati. Imaće krokodile. Veruje narod. A kako bi drugačije. Kad od školstva ne osta ništa, pa i zemlja posta ravna ploča.

Sve je moguće. Do tada ćemo čekati kada će firma  Golden age sa nula zapošljenih da krene sa ispitivanjem rude na područuju opštine Crna Trava.

Od mesta koje pripadaju slivu reke Vlasine ništa ostati neće.

Biće čuvari rudnika.

Bistrica i Vlasina će živeti u sećanju dok budemo živi.

A posle će biti lakše…