Odzvanjaju ove reči iz naslova u poslednje vreme mojim gradom, baš kao što je pod besnim udarcima Mojsijevog štapa odzvanjalo zlatno tele u onoj biblijskoj priči. Jer sve što je šuplje, zvoni. A ponajviše zvoni šuplja laž. Lokacija pritom uopšte nije bitna. Ispod Sinajske gore, ili ispod Hisara, ne menja stvar. Ono što je “livcima teleta” važno je da se zvonjava čuje gromko. A još važnije, da se čuje što češće, pa će možda neko i da im poveruje. I tako…
Es wird, bekannt gegeben: “Leskovac je zakoračio u novo zlatno doba!”
Pa da li je taj period između dva svetska rata, koji se Leskovcu danas nameće kao ideal, zaista bio “zlatan”? I da li ova naša progresivna današnjica, stvarno počinje da nalikuje na taj ideal? Pođimo ipak redom, jer pod veličanstvenim plaštom leskovačke međuratne renesanse, krije se mnogo toga. Kao na primer:
– Tuberkulozne osmogodišnje devojčice, koje od svitanja do sumraka rade za koricu hleba po mračnim fabričkim ćoškovima…
– Sedamdesetogodišnje starice kojima su kaiševi moćnih tekstilnih mašina iščupali ruke, pa su tako osakaćene izbačene na ulicu…
– Seljaci koji po okolnim selima solidarno prikupljaju hranu za izgladnele radničke porodice u gradu…
– Vlasnici fabrika, u stvari isti oni ratni liferanti (ili slični) koji su srpskoj vojsci pred Cersku bitku isporučili kartonske opanke, i od tih para nakon rata započeli svoje poslovne imperije…
– Pa Todor Tonić i tako redom.
Liči li ovo nekadašnje, napred opisano zlatno doba, na ovo u koje smo zakoračili pre šest godina? Podseća li možda na pelene u Juri? Na žuticu u Džinsiju? Na platu od dvesta evra? Na narodnu kuhinju? Na zabranu sindikalnog organizovanja? Na cenzuru i autocenzuru štampe?
Istine radi, sindikati su u vremenu između dva svetska rata jačali. Danas odumiru.
Takođe istine radi, hrabrih i nezavisnih novinara je u tadašnjem Leskovcu bilo. Današnji novinari, uz svakodnevne tekstove posvećene obor-knezu ne objavljuju njegovu fotografiju, već čitav foto-album. A lokalne televizije udarnu dnevnu vest o opozicionom organizovanju, skrajnu ispred vremenske prognoze. Jednom davno, jedan što je pisao bolje nego što ću ja umeti za deset života, je rekao: “Pošteni novinari postoje. Samo koštaju više.” Svim srcem se nadam da je bio u pravu.
Umalo da zaboravim možda najvažnije pitanje! Todora Tonića, “tatka na narod”, danas imamo li?
Uzgred, ljudi koji pamte duže od mene, govore da su sedamdesete i prva polovina osamdesetih prošlog veka, bile najbolje godine njihovih života. Godine zbog kojih je vredelo roditi se. Kažu da su tada radili, gradili, kućili, školovali… Kažu da su se tada svi u ovoj zemlji osećali kao ljudi! Oni su to kazali meni, a ja evo kažem vama, onako usput. Pa ako su oni lagali mene, lažem i ja vas.
Ono što svakako nije laž je da je Majdin suprug do sada dobio milion dinara leskovačkih para za snimanje igranog filma i TV serije o zlatnom dobu Leskovca, pod imenom “Slavujevo doba”. Pare su potrošene, a filma i serije kao što vidimo nema. Od Slavuja se u međuvremenu odustalo, ali od čerupanja leskovačkog budžeta izgleda nije. Nadalje će Leskovac finansirati filmski projekat pod imenom „Mali Mančester“?! Nešto se mislim, ako nam je već do Mančestera stalo, za pare koje su do sada potrošene i koje će se po svemu sudeći tek potrošiti za ovu namenu, mogli smo da angažujemo ser Aleksa Fergusona lično.
Dakle, tzv. zlatno doba Leskovca nikada nije bilo zlatno za običan narod. Ni onda, a ni sada. Onima kojima je ono nekadašnje bilo zlatno, na kraju je sudio narod. Ovima kojima je danas zlatno… ne znam… videćemo.
Čekamo poglavlje 23, ili možda ponovo narod?
~:~
Autor: Arsenije Aleksić
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Iako se sa veċim delom napisanog slažem, ostaje gorčina. Jer loš si čovek.
Ti si baš neki komunista, žešći od Žike Žm. A možda je i on lično pisao komentar jer je istim rečima osporavao dokumetarni film o zlatnom dobu Leskovca. Mada mi je pun kufer vas komunista ili julovaca, ipak pismen si, prelistaj malo ekonomske parametre preko gugla iz ondašnjeg vremena pa ćeš videti da je Leskovac po snazi kapitala bio drugi na Balkanu. Zlatno doba u ekonomskom smislu. Bilo je to vreme kada se izgrađivao evropski Leskovac boreći se sa manama orijenta. U vašem Sovjetskom sajuzu u to vreme ne da su radnicima čupane ruke nego su umirali po gulazima. Da nije i u Srbiju ufuran komunizam, Leskovac bi nastavio sa razvojem i ko zna gde bi danas cela Srbija bila po bogatstvu. E sada o današnjem zlatnom dobu čujem od tebe. Ne da nije zlatno nego je sjebano do bola, a opet je sjebano jer su komunisti ratovali neumeći da rade, a svi posle njih su njihova deca.
Dečkonjo, mislim da se više razumeš u frljanje s loptu (sport) nego u istoriju.
Kako se bogatila buržoazija u Leskovcu?
DIMITRIJE TUCOVIĆ 1910. – „Deca iz tekstilnih fabrika u Leskovcu. Od četrdeset sedmoro, šestoro ih je stupilo u fabriku od sedam godina, četrnaestoro od osam, dvanaestoro od devet, osmoro od deset, sedmoro od jedanaest. Rade u fabrici po 12 sati. Njihova starost je: četvoro od osam, petoro od devet, sedmoro od deset, desetoro od jedanest, šesnaestoro od dvanaest, petoro od trinaest, jedno od četrnaest godina.
Ovu decu fabrikanti Ilić, Teokarević i Popović upropašćuju u svojim preduzećima, tamo ih tuku, pa kad polumrtva od rada i tortura popadaju, dolaze im noću roditelji te ih nose kući.“
https://sr.wikiquote.org/sr-el/%D0%94%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%A2%D1%83%D1%86%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B
Slažem se. Da bi se shvatila veličina „zlatnog doba“ Leskovca i života u tom vremenu, samo je dovoljno raspitati se kako su vaše pradede i prababe živele u tom vremenu. Moji su bili nepismeni jer nisu imali ni za parče papira i služili su po tuđim kućama… A danas je isto „Zlatno doba“, npr; Meskov sin i deca svih tih Leskovačkih privrednika (koji su generalno svi članovi nekih partija), će za 20 godina pričati kako se u ovom periodu dobro živelo…
„Gazde“ pišu istoriju, a mi pristajemo da ih zovemo „gazdama“ kao da nismo radnička klasa veċ kuċni ljubimci, koje možeš da nahraniš ali i ne moraš. Sami smo krivi.
..penkalo?Svejedno,to je ,,logo,, za crvenu burzoaziju.I naravno pudlica.A,logo za ostale srp,cekic,kramp,motika,…,,jednakost i jedinstvo i samouprava i ..I,mnogo se je lepo zivelo sedamdesetih i osamdestih,ne lazu Vas.A kako je bilo sesdesetih?Bajka.A,ctrdesetih i pedestih,to je vec san.Tada,sve sto je vredelo,bilo pismeno,kulturno,obrazovano…sve je likvidirani ili poapseno.E,to je zlatno doba.
Nit je to njegova slika, nit je on tompus primirisao. On puši motane. A želja mu je da kupuje smotane.
Pomisli da je Surko, drugar lici na sliku, zacurija cigaru, pise kolumnu on zafaten s drugi poslovi, ne pisuje.Mudro zboris!?