LESKOVAC/NIŠ – Do 2012. godine se vladalo uz pomoć korupcije, dok se borba protiv korupcije zapostavljala. Sa novom vlašću imamo promenu, tako što se korupcijom i dalje vlada, ali sada imamo trend vladanje zloupotrebom borbe protiv korupcije, kaže u intervju za “Jugmediu” Zoran Gavrilović , direktor programa „Društvo protiv korupcije“ Biroa za društvena istraživanja (BIRODI).

Koliko lokalnih samouprava je do sada usvojilo planove ali i tela za borbu protiv korupcije i zašto su oni važni?

Sada već davne 2005. godine usvojena je Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije koja je predviđala postojanje mehanizama za borbu protiv korupcije na nivou gradova i opština. Takođe, nova Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije i Akcioni plan za poglavlje 23 su predvideli stvaranje institucionlanog mehanizma za borbu protiv korupcije na lokalu.

Tokom prve trajanja strategije, izmedju 2005 i 2013. godine, nijedna lokalna samouprava nije osnovala antikorupcijsko telo i ako je na to bila obavezna. Sada smo u situaciji da smo zbog vremenske neusaglašenosti Akcionog plana za sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije i Akcionog plana za poglavlje 23 suočeni odlaganjem uspostavljanja lokalnih mehanizama za borbu protiv korupcije na lokalnom nivou do 2017. godine.

U ovom trenutku jedino postoje Lokalni planovi za borbu protiv korupcije koje je izradio Biroa za društvena istraživana u 13 gradova, a od kojiih je Niš svetionik. Zahvaljujući ovom svetioniku preživela je ideja da i u novoj Nacionalnoj stategiji za borbu protiv korupcije gradovi dobiju svoje mehanizme za borbu protiv korupcije.

Sada bi neko mogao da postavi pitanje, šta će nam nova (lokalna) tela za borbu protiv korupcije kada i ova postojeća “štucaju”. U društvima sistemske korupcije, mora se napraviti model borbe protiv korupcije koji je različit od onoga koji postoji u državama sa osrednjom i malom korupcijom. U društvima male korupcije korupcija je incident i a i kada se desi postoje institucije koje ih lako i efikasno procesuiraju, dok oni koji ukažu na korupciju ili podrže borbu protiv korupcije su zaštićeni i društveno priznati.

Situacija kod nas je obrnuta. Korupcija u nas je sistemska pojava. Oni koji se bave korupcijom su društveno uticajni, jer obavljaju javne funkcije, vlasnici i upravljači medija, sportskih klubova i saveza, privatnih preduzeća koja posluju sa državom u okviru javnih nabavku ili van njih, na privilegovan način… .

Srbija je donela sve zakone i uspostavila sve institucije, a mi se i dalje vrtimo oko 80. mesta na listi Transaprency International. To govori dve stvari. Prva, da je borba protiv korupcije u nereformisanom društvu gde manjka vladavine prava i integriteta institucija slabo učinkovita. Druga, da država koja je zarobljena korupcijom ne zeli da se bori protiv korupcije, već da vlada koristeći i zloupotrebljavajući korupciju i borbu protiv korupcije.

U takvom ambijentu od presudnog značaja je uključivanje građanstva i (ne)formalnih građanskih asocijacija, koje treba da civilizuje borbu protiv korupcije. Znači, lokalni planovi za borbu protiv korupcije i LAF, bar onako kako ih Biro za društvena istraživanja, vidi nisu (samo) planovi za borbu protiv korupcije na lokalnom nivou, već način da se oformi antikorupcijska koalicija na nivou društva. To podrazumeva da pored redovnih antikorupcijskih tela u borbu protiv korupcije se uključe oni delovi društva koji imaju integritet, resure i uticaj/moć. Time bi se stvorila društvena koalicija koji bi vodila borbu protiv korupcije. Na taj način bi se ostvarila dva cilja. Prvi, stvorio bi se povoljan društveni ambijent za borbu protiv korupcije, a drugi, bio bi ojačan integritet institucija, bez koje nema suštinske borbe protiv korupcije.

Da sve ovo ima svoje uporište i potrebu govori iskustvo Lokalnog antikorupcijskog foruma Niša, koji je svojim delovanjem pokazao važnost “spustanja” borbe protiv korupcije na lokalni nivo. Tako telo koje čine građani od integriteta, pomaže u sprovođenju antikorupcijskog zakonodavstva, posebno Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. Ovo se pre svega odnosi na zaštitu uzbunjivača, jer na ovaj način borba protiv korupcije im je na dohvat ruke. Ukazivanje na kršenje zakona, posebno onih koji se odnose na obaveze javnih funkcionera je takođe polje na kojem su LAF i Agencija pokazali zašto je ovaj model bitan za uspešnu borbu protiv korupcije. Činjenica da Agencija radi sa oskudnim kapacitetima stvara potrebu za podškom i saradnjim na liniji republika i local.

Leskovac nije na spisku gradova koji imaju usvojene mehanizme za borbu protiv korupcije, da li je bilo pokušaja i dokle se stiglo?

Koliko je meni poznato Leskovac nema svoj mehanizam za borbu protiv korupcije. Mozda u nekoj fijoci postoji neki dokument i na ovu temu, jer postoji praksa “štancovanja” raznih dokumenata kroz razne projekte koji posle usvajanja završe u fijokama. Mi smo razgovarali sa nekim nevladinim organizacijama, ali nikada nismo našli partnera.

 Inače, ne samo u Leskovcu, već generalno postoj dva paradoksa. 

Prvi se ogleda u čekanju “lokala” da mu sistem za borbu protiv korupcije napravi neko iz Beograda, a da istovremeno postoje jaka zalaganja za decetralizaciju i debeogradizaciju. Drugi, da sistem za borbu protiv korupcije napravi neko ko je deo korumpirane drzave na republičkom nivou, umesto da sam grad pokaže svoju autonomiju i iskoristi priliku i napravimo rešenje shodno svojim i potrebama građana i tako se usprotivi korumpiranoj vlasti na republičkom nivou.

Upravo tako je nastao model koji Biro za društvena istraživanja zagovara. Ovaj model na test stavlja integritet ne samo države već i društva, odnosno koliko su građani i društvo spremni da se stvarno bore protiv korupcije, a ne samo da pricaju o borbi protiv korupcije ili ukazuje na nju kada nisu u mogućnosti da u njoj učestvuju.

Koliko je u ovom trenutku iskrena borba drzave protiv korupcije? I da li je ikada i bila?

Do 2012 u Srbiji se vladalo uz pomoć korupcije, dok je borba protiv korupcije blago rečeno bila zapostavljna. Sa novom vlašću imamo jednu promenu. Pored tako što se korupcijom i dalje vlada na republičkom i lokalnom nivou javlja se trend vladanje zloupotrebom borbe protiv korupcije.

Kada govorimo o vladanju korupcijom postoji jedan aspekt koji je iz više razloga fenomenološki interesantan. Uloga korupcije u promeni ideološkog pravca najveće stranke je ogromna. Zahvaljujući činjenici da je osvojila mnogo vlasti, SNS je svojim članovima omogućila raznvrsne javne privilegije. Opčinjeni i ucenjeni javnim privilegijama članovi SNS se ne protive potezima svog predsednika stranke i premijera koji su u dubokoj suprotnosti sa programskim stavovima SNS na kojima su dobili izbore. Primer toga je hrvatski HDZ, koji se za Ive Sanadera „modernizovao“ da bi gubitnkom vlasti, ta stranka se vratila na pozicije (ekstremne) desnice. Tako da buđenje iz „koruptivne anestezije“ može da bude pogubno kako za sam SNS, tako i za državu u kojoj ona ima veliku podršku. Ova uloga korupcije je link ka onome što zovemo vladanja borbom protiv korupcije koja se ogleda u selektivnom pristupu pokretanju i trajanju postupaka za dela korupcije. Ona služi za disciplinovanje i kao vrsta odmazde prema onima koji se pokažu nelojalnim.

Vlada, tačnije premijer, ima moć da utiče na to ko će i da li će i kada biti procesuiran. Najbolji primer kako se manipuliše borbom protiv korupcije su 24 slučaja korupcije na koja je ukazao Savet za borbu protiv korupcije, a na čemu je insistirala EU. U procesu u kojem je tužilaštvo bilo u drogom planu, a izvršna vlast u prvom je utvrđeno da malo tu šta ima od korupcije. Neki koje je Savet proizvao su postali saradnici, neki savetnici, a neki donatori fondacije predsednikove supruge.

Dodatan argument za tezu o vladanju borbom protiv korupcije je osnivanje Koordinacionog tela za borbu protiv korupcije na čijem čelu je premijer, a što je suprotno članu 5. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. Na taj način se podriva integritet borbe protiv korupcije odnosno Agencija za borbu protiv korupcije kao zakonski vodećeg antikorupcijskog tela, zarad jačanja popularnosti i moći premijera, koji na ovaj način dolazi u svojevrsni sukob interesa, jer ne možete biti premijer i glavni borac protiv korupcije. Čak i da je to moguće to nije dobro, jer se na taj način pod noge baca integritet antikorupcijkih institucija, odnosno borba protiv korupcije zavisi od pojedinca, a ne institucije.

Kako EU gleda na našu navodnu borbu protiv korupcije i koliko je to pitanje važno za jednu državu koja želi da postane članica EU?

 EU ima vrlo praktičan odnos prema borbi protiv korupcije u budućim članicmaa. Ona ima svoje benchmarkove koje prati u okviru poglavlja 23 i 24. Bez uspešne borbe protiv korupcije Srbija neće moći da postane članca EU. Dobro je što će se poglavlja koja se odnose na korupciju prva otvoriti i poslednja zatvoriti.

Doduše, dešava se i da sama EU svojim stavovima doprinosi narušavanju integriteta borbe protiv korupcije u Srbiji. Primer za to je pozitivan stav prema pomenutom Koordinacionom telu, telu koje neće doprineti borbi protiv korupcije.

Uloga medija u borbi protiv korupcije, da li uopšte ima volje da se neko ozbiljno bavi ovim pitanjem ili je sve od slučaja do slučaja?

 Bez transparentnosti, polaganja računa, kritičnosti i nadgledavana vlasti na svim nivoima nema borbe protiv korupcije, a mediji tu imaju stratešku ulogu. Stanje medija u Srbiji je takvo da ih je korupcija svela na sredstva propagande, promocije i linča za potrebe vlasnika i vlasti. Kažem vlasti,jer je država formalno izašla iz medija, ali je suštunski ostala kao dominantan finansijer. Proces deprofesionalizacije novinarske profesije kao deo ovog procesa se ogleda u tome novinari postaju PR. U takvom ambijentu mediji, prema monitoringu Biroa za društvena istraživanja, se korupcijom bave kada im neko kaže, na incidnetan način, promovišući vladajuću stranku i premijera kao glavne borce protiv korupcije, kršeći neretko pretpostavku nevinosti, marginalizujući i cenzurišući antikorupcijska tela. Tipičan primer cenzure je izostanak ozbiljne rasprave u medijima o Savetovom izveštaju o medijima. Zabrinjavajuće, ali i indikativno da sami mediji ne koriste mogućnost i prostor koji im je Savet da ovim izveštajem. Umesto dijaloga imamo osporavanja i linč jednog od autora tog izveštaja, Ivana Ninića.

Lokalni antikorucijski forum (LAF) u Nišu je jedan od najaktivnijih, šta je bilo presudno da on zaista zaživi?

Tajna niškog LAF je upravo u premisamana kojima je građen model borbe protiv korupcije “od lokala pa na gore”. Prva premisa je integritet, a to znači da imate borbu protiv korupcije koja se bazira na poštovanju zakona i etike.

Pored institucionalnog integriteta, bitan je i linčni integritet članova LAF i njihovo posvećeništvo. Oni nisu radnici lokalne samouprave, oni su volonteri-zaštitnici građana, kojima borba protiv korupcije nije posao bez opredeljenje da sebe stave u funkciju javnog interesa darujući svoje vreme i znanje i ugled svom gradu.

Druga premisa je postojanje resura. I pored toga što Grad Niš opstruirao LAF, samosnalazenjem LAF i Biroa uspeli samo da stvorimo uslove da ono sto LAF treba da uradi sprovede u delu. U ovom delu zasluge pripada i niškim novinarima koji su bili tu da podrze i promovišu LAF.

Treća premisa je uticaj i rezultat.

LAF je neselektivno se bavio najbitnijim temama, s jedne strane, a sa druge strane bio na dohvat ruke onima koji ukazuju na korupciju i na kraju bio je partner antikorupcijskim telima koja su tražila saradnju, pre svih Agencija za borbu protiv korupcije. Verujem i da bi ne premijer Vučić dobio da je svrtaio do LAF prilikom jedne od poseta Nišu, ako u opšte zna da postoji, jer pitanje je da li su mu se partijske kolege pohvalile sta imaju u Nisu.

Sudeći po ovom, sve u svemu za borbu protiv korupcije treba jako malo, jer trebaju samo ljudi!

(Kraj)
Ovaj tekst je realizovan kao deo projekta „Korupcijski mamograf“ koji je finansijski pomogao grad Leskovac, sredstvima dobijenim na konkursu za medije