Dok sve zemlje sveta još vode bitku sa korona virusom u „postojbini“ ovog teško uništivog virusa, u Kini, mesecima se već relaksino živi jer se on pojavi tek s vremena na vreme u udaljenim provincijima, gde timovi brzo reagiju i ne dozvole njegovo dalje širenje.

„Ovde se skoro normalno živi, bez straha. Sve je više ljudi koji na ulicama ne nose maske, šopin centri su odavno otvoreni, restorani, kafići i noćni barovi. Nedeljama se ne čuje o novim slučajevima oboljevanja. Pre nekoliko dana čuo sam da je u jednoj udaljenoj provinciji zaraženo 15 osoba i od tada nema ni jednog novog slučaja“, priča za JuGmediu Zoran Bleki Jović iz Leskovca, profesor košarke na Beijing Normal University u Pekingu, jednom od najstarijih kineskih univerziteta.

Škole i fakulteti normalno rade, bez maski na licima učenika i studenata.

“Evo sa devetog sprata gledam osnovnu školu. Deca već mesec dana ne nose maske. Isto je u srednjim školama i na fakultetima. Maske su obavezne samo u šoping molovima i prodavnicima”, dodaje.

Istina je, kaže, da se sve to postiglo velikom discipilinom Kineza koju imaju razvijenu svest o društvenoj samozaštiti.

“Maske su još uvek obavezne u javnom prevozu i ne može se bez nje ući u metro. Ukoliko maska stoji na bradi tu su kontolori da opomenu, ali nema kazni”, objašnjava.

Na treninzima sa studentima se ne nose maske, kao ni u restoranima.

“Pre nekoliko dana organizovali smo Balkan evening, gde je pored Srba bilo Hrvata i Crnogoraca, kasnije nam se pridružili i Albanci. Bilo je to predivno veče i niko od nas nije nosio masku”, opisuje druženje balkanca u dalekoj zemlji koja je već duže zanimljiva upravo za balkance zbog dobre zarade.

U Kini, zemlji sa više proizvedenih vrsta vakcina, vrši se vakcinacija, ali postotak vakcinisanih još nije dostigao ni 10 posto od ukupnog broja stanovnika.

“Ovde vakcinacija nije obavezna, ali se građani pitaju da li žele da se vakcinišu. Meni je na vrata zazvonila aktivistkinja i pitala da li želim da se vakcinišem. Naravno da sam želeo, pozvali su me, primio sam prvu dozu, uskoro ću i drugu. Neverovatno je kako su po tom pitanju dobro organizovani”, priča.

Zoran Jović je već nekoliko godina u Pekingu gde radi kao trener košarke na prestižnom Beijing Normal University. Pre nedelju dana ponuđen mu je ugovor da se nadalje bavi samo profesurom, odnosno, evropskim metodom treniranja košarke, što podrazumeva i naučne radove. Jović takvu ponudu ne odbija.

Pitamo kada će ponovo u Leskovac, ali na to pitanje nema precizan odgovor.

“Povratna karta u redovnoj proceduri koštala je 500 evra. Međutim, do nedavno je njena cena bila od 2000 do 3000 evra. Sada se ponovo vratila na staro, ali letovi prema Evropi su proređeni, a procedura veoma komplikovana. Najteže je što se po povratku u Kinu mora u dvonedeljni karantin. Ipak, ako se uslovi poboljšaju, eto mene u junu i julu, kada je letnji raspust, ako ne, onda tamo za Kinesku Novu godinu”, objašnja Zoran Jović Bleki iz Leskovca.