Docent dr Zoran Milanović (35) sa Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Nišu prvi je u Srbin iz Srbije kome je stručni rad objavljen u najprestižnijem svetskom časopisu u oblasti sporta „British Journal Of Sports Medicine“, a za godinu i po dana od objavljivanja on je postao najcitiraniji rad objavljen u tom časopisu u poslednje tri godine, što ga je svrstalo u red vodećih naučnih istraživača u Srbiji.

Ovaj mladi načunik, koji je stajao na čelu istraživačkog tima i pisanja rada objavio je, zapravo tekst pod nazivom: „Broad- Spectrum Physical Fitness Benefitis Of Recreational Football: A systematic Review And Meta – Analysis” (Širok uticaj rekreativnog fudbala na fizički fitnes, sistematsko pregledno istraživanje i meta analiza“.

Milanović za juGmediu podvlači da je reč o timskom radu i ulogu samog fakulteta, odnosno, da je ovaj naučni rad produkt niškog fakulteta.

„Časopis British Journal Of Sports Medicine prvi je na listi nauke o sportu i ima impakt faktor preko 12 po najnovijoj kategorizaciji. Smatramo to velikim uspehom, ne samo za Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Nišu, nego i za nauku u Srbiji. Retkost je da neko sa ovih prostora uopšte objavi rad u tako prestižnom časopisu. Zapravo, prema informacijama koje imam, do sada niko iz Srbije nije objavio rad u tom časopisu, a dodatnu težinu ima i informacija koju smo dobili da je naš rad najcitiraniji u tako uticajnom časopisu. Jer, važan je i kvantitet, ali ponajviše kvalitet naučnog rada, a broj citata to i dokazuje i u ovom slučaju“, ne krije zadovoljstvo niški naučnik.

Tema ovog rada vezana je za rekreativni fudbal i plod je dugogodišnjih istražianja, mada u njemu ima većeg dela iz doktorske disertacije Milanovića, vodećeg autora ovog rada.

„U pitanju je sistematsko pregledno istraživanje. To je po standardizaciji jedna od najviših kategorija naučnih istraživanja jer predstavlja sistematski pregled dosadašnjih publikacija. Mi smo odavno krenuli sa istraživanjem rekreativnog fudbala i možda smo pored Danske prvi zakoračili u ovo istraživako polje koje je  poslednjih dvadeset godina doživelo ekspanziju. U ovom radu smo objedinili sva istraživanja vezana za rekreativni fudbal i kako on utiče na zdravstvene aspekte, a rad sadrži obradu radova eminentnih stručnjaka širom sveta, tako da u njemu ima, čak, oko 90 koautora“, objašnjava Milanović i dodaje da su o ovom naučnom radu pisale mnoge novine u Evropi.

Nauka ne poznaje granice

Insistira da navedemo kolege iz tima, a to su profesori: Saša Pantelić sa niškog fakulteta, Nedim Čović sa DIF-a iz Sarajeva, Goran Sporiš sa Kineziološkog fakulteta u Zagrebu i kolege iz Danske – Magni Mor i Peter Krustrukp.

„Zajedno smo smislili ideju. Nauka ne poznaje granice i kao takva ima obavezu da širi znanje iz jednog u drugi region, a jedan od kriterijuma za uspešnost rada jeste i međunarodno koautorstvo“, objašnjava.

Pošlo se od toga, priča, da u savremnim uslovima života nedostatak vremena i motiva predstavljaju glavne faktore zbog kojih ljudi odustaju od sporta i fizički su neaktvni.

Fudbal kao lek

„Ako tome dodamo i ekonomski aspekt  jer su fitnes centri postali privilegija bogatih, mogućnosti za rekreativno bavljenje sportom se smanjuje. Došli smo na ideju da rekreativni fudbal može biti aktivnost koja motiviše ljude. Fudbal je jako popularan u svetu ali veliki broj ljudi samo pasivno učestvuje u toj priči sedeći pored malih ekrana, dok se mali broj odlučuje da bude fizički aktivan. Zbog toga smo ponudili rekreativni fudbal jer on može da nadomesti nedostatak fizičke aktivnosti, ali i da motiviše ljude. Može da se primenjuje bez obzira na uzrast, pol, godine starosti. Može da bude adekvatna fizička aktivnost za sve osobe koje, uprkos tome što boluju od neke bolesti kardiovaskularnog sistema, ili imaju  hipertenziju, mogu da ga upražnjavaju i da se rekreativni fudbal u ovom slučaju primeni kao lek “, objašnjava suštinu naučnog rada koji je naišao na veliki odjek u stručnim krugovima.

Inače, prof. dr Zoran Milanović, docent, iza sebe ima više od 100 objavljenih stručnih radova, od kojih je preko 70 objavljeno u prestižnim naučnim časopisima sa impakt faktorom, a svi ti njegovi radovi citirani su više od 2000 puta. On je nedavno izdao i knjigu „Fudbal kao lek“, sa potpisima, takođe, i istaknutih svetskih autora.

Zoran Milanović rođen je u Aleksincu, gimnaziju, osnovne akademske i doktorske studije završio je na fakultetu na kome sada predaje. Na osnovnim studijama predaje, naime, predmete fudbal i mali fudbal, na akademskim antropološka istraživanja u sportu i izabrane teme, a na doktorskim – sport.

Odakle interesovanje za sport, posebno za fudbal, pitamo, a iz odgovora saznajemo da ovaj perspektivni naučnik, koji sve više dobija ponude za rad u inostranstvu, ima iza sebe zanimljivu biografiju.

Pripada, kaže, možda poslednjoj generaciji koja je odrastala u vremenu gde je sport bio svuda oko nas, uz fubal na školskim dvorištima i po komšiliku. Bilo je to vreme kada mobilni telefoni nisu zauzimali važno mesto u odrsatanju dece.

Milanović je oženjen i ima sina od 20 meseci

„Ljubav prema sportu pa i fudbalu je došla spontano, budući da se niko iz moje porodice nije bavio sportom. Igrao sam, čak, fudbal u drugoj i trećeoj ligi, ne profesionalno, i 6 do 7 godina radio sam u Fudbalskom savezu Srbije kao trener reprezentacije. Primera radi, jedan iz tih generacija je i fudbaler Luka Jović, koji sada igra za Real u Madridu“.

Bogata biografija

Svoje znanje usavršavao je u Zagrebu i Češkoj, a 2,5 godine živeo je u Šangaju , radeći na projektu „Fudbalski broj“ sa članovima stručnog štaba iz srpske reprezentacije, posle čega mu je Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja u Nišu pružio šansu da stečena znanja prenosi mlađim generacijama.

„Za dobru ideju nisu važne godine, važno je da se mladima pruži šansa da svoju ideju realizuju. Zato je naš univerzitet jedan od 150 najboljih na Šangajskoj listi“, kaže.

Dilema

Otići ili ostati, pitamo mladog profesora, koji odgovara da je ta dilema uvek prisutna, ali da on za sada ostaje ovde, uprkos svim nedostacima, posebno onih što se za naučne istraživačke radove, na kojima se godinama radi, izdvaja malo novca. Istraživanja na kojima sada radi, takođe timski, jesu kako sprečiti gojaznost kod dece pomoću sporta.

„Ta istraživanja ne mogu se raditi pomoću štoperice i vage, već su potrebni moderni aparati“, kaže.

Inače, mišljenja je da su dva časa fizičkog vaspitanja u nedelji nedovoljna da bi se sprečila sve prisutnija gojaznost kod učenika. Prema prvim rezultatima, sa tri časa nedeljno zaustavila bi se gojaznost, a sa četiri, gojazno dete bi moglo da reši problem, ukoliko se nejgov nastavnik posveti tom poslu.

„Nadležni retko čuju glas naučnika“

Opet se vraćamo na problem odlazaka mladih stručnjaka iz Srbije.

„Uvek postoji dilema između rečenice iz dva književna dela: Ostajte ovde i ne okreći se sine. Ja sebe smatram svetskim putnikom jer ne postoji zemlja u Evropi gde nisam boravio radi prisutva na naučnim skupovima, pa i deo Azije, na primer. Studente savetujem da putuju i posećuju naučne konferencije. Veoma je važno da se uči od istaknutih svetskih istraživača. Što je uticajniji istraživač, biće dostupniji mlađim kolegama. To je moje iskustvo. Na taj način se razvija naučna karijera. I zato uvek kažem – idite, naučite od boljih i vratite se da stečena znanja prenesete ovde, u Srbiji“, kaže u razgovoru za juGmediu prof. dr Zoran Milanović, docent na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta Niš.

Ovaj medijski sadržaj  deo je projekta „Banka znaja“ koji je podržan iz budžeta grada Niša. Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.