(komentar čitaoca sa portala)

KONCERT SA DUŠOM
 
Sinoć u Sali Narodnog pozorišta dvojica vrsni umetnika: Nikola Čuturilo  i Zoran Predin održali su koncert pod nazivom Analogna rasa. Sam naziv koncerta i turneja vode se pod imenom njihovog zajedničkog albuma.U punoj Sali našeg pozorišta piblika je mogla da uživa te prelepe jesenje večeri dok su zvezde nasmejane sa plavoga kruga sjajile radost i optimizam dolazećih promena.Da uživa u tim izuzetnim i neko bi stručniji kazao i napisao briljantno izvedenim gitarskim deonicama,svi tim umilnim bravurama dva izuzetna Čoveka i dva izvaredna gitarista.Ono što mene jeste, verujte mi prijatno iznenadilo je jeste to da dok u nekima tako sjajnim i vrlin zajednicama gori zemlja i tope se vrline ovde prašti gitara.Da li smo mi naše vatromete ispucali ili smo stekli pamet i iskustvo koje nam govori da vatra rađa vatru to mi nije poznato.Ono što meni običnome posmatraču koji uživa u posmatranjima jeste poznato jeste to da dok drugde u čitavome svetu pršti vatrometi ovde sjaji ljubav.Najuzvišenije ljudsko osećanje i najlepša Čovekova osobina.Bez obzira na to što mi državu neki bi rekli odavno nemamo a drugi bismo rekli nikada nismo imali ,mi imamo Ljude.Ljude koji vole koji umeju da vole i koji poznaju čari osećanja i stanja biti voljen.Voljen gitarskim deonicmaa maestralno izvedenim.Voljeni izuzetnim tekstovima iz kojih izviru sati i sati života.Života koji je rodio promišljanje koje je na svet donelo tekstove dostojne Čoveka.Pametne mudre i poučne.Oslobođene patetike.Obogaćene životom koji iz njih izvire.
Svaka je pesma svaki je stih pun iskustva.Iskustva i iskustava koje samo život donosi sa sobom i koji i neki bismo rekli vredi onoliko koliko bogato iskustvo stvori i ostvari.Od prvih pesama sa kojima je započet sinoćnji koncert u slobodnim Ljudima punoj Sali našega grada pozorišta.Od prvih reči očitavalo se poštovanje prema publici.Razumevanje dostojanstva biti publika.I poštovanja ukazane prilike da se pred Ljudima bude dostojan uzvišenosti koju muzika donosi sa sobom.Prve reči prvi taktovi a već tako bliski iako nepoznati.U njima se očitava naše vreme naši dani naši životi.Od reči da nas neko voli kako nas niko nikada nije voleo mi uviđamo da možda ljubav jeste teško ostvariva ali je i prelepa.Kao i svi ti izvanredno izvedeni ritmovi satima i satima uvežbavani pripremani sve dok nisu postali dostojni da nam se pridruže.Pridruže nama Ljudima i potrazi za Ljubavlju.
Sinoc nas je život podsetio koliko može biti lep i koliko lepo i blagougodno može biti biti Čovek.Kako je lako živeti lepo osećati se lepo nositi i imati radost u srcu.I osmeh na licu.I kako smo sve to prelako zaboravili i smetnuli iz naših i pojedinačnih i kolektivnih postojanja.
Iako lično i osobito tokom samoga početka priče nisam bio nimalo siguran u sebe da ću biti deo celine ,pojavljivanje dva barda dva druga i dva prijatelja muzike donelo je svoje.Uskoro je sav nakupljeni otpad u nama nestao posustao u našem neprekidnom praćenju i zaboravio nas nas.Što je i mene oslobodilo da barem ta dva i nešto časa koliko je priča sinoć trajala budem ja budem svoj i budem slobodan.Oslobođen otpada koji me već dugo prati .Svakim minutom svakom deonicom uživanja rastao je u meni osećaj sigurnosti da želim da budem tu.Tu sa tim Ljudima tu sa svojom braćom po muzici.Deo toga društva na mikro nivou razorne makro snage.Koja ruši i obara gluposti zablude laži i prevare današnjega pretruleloga kapitalizma.Osećaj straha nestao je onda kada je Zoran Čuturilo o Nikola Predin rekao ono što smo svi mislili.Da je lepo boriti se protiv gluposti i gluperda nama na korist njima na slobodu od sukoba sa razornim uraganom ljubavi prema i sa muzikom.Svakim minutom raslo je u meni osećanje uzvišenosti koje mi je pružio život.I moj i naš grad koji neki čudni ljudi nipodaštavaju a koji pruža daleko više no brojne naseobina izvikanih imena.
Prelepo je to što je ta opšta psihologija vređanja ljubavi i samopovređivanja ponosa i časti ostala pred vratima.Na kojima je stala Ljubav i poručila tom nakupljenom besu da beži bez traga i da dolazi vreme ljubavi.Koju podcrtavam nesvesno želeći da pružim rečenično najtačniji opis sinoćnjeg uživanja.
Iz radosti u zadovoljstvo iz zadovoljstva u sreću iz sreće u poštovanje Čoveka.Proticao je koncert .A vreme je stajalo.Kao da smo svi barem na tren bili odvojeni od sveta svega i stvarnosti koja je stajala pred vratima hrama ljubavi.Sve dok je kiša koja pročišćava dušu nije oterala da se takva ista nikada ne vrati i ne ponovi ikada više.Iz gitarskih bravura do tekstova punih pameti i vrča mudrosti.
No neko je sinoć morao igrati ulogu zeca.Onoga koga svi jure i samim time postaju bolji no što jesu.Malo Nikola malo Zoran malo naša pamet koja nam govori hej Čoveče kada ćeš biti Čovek ako se sada ne večeras i ne za celi život nadalje.Ni to šta smo obukli ni to šta smo mislili i od čega se bojali.
Čega sve strahovali nije bilo važno.Nije bilo važno jer je utihnulo u dodiru sa Božanskome mudrošću koja nam je sinoć u ime nas i naše dobrote darivana.
Natren sam i ja sam zaboravio sva svoja bežanja u druge jezike tuđe nekulture i inostrana blata čoveka i uz podršku braće po muzici dozvolio sam sebi da priznam da je lepo biti ja.Biti ovde .Biti ovdašnji.Što je i Zoran shvatio a Nikola iskusni beogradski mangaš mudro potvrdio.
Dok u nekim tim stranim zajednicama nečoveka i zlosila lete sečiva i gori sukob čoveka i stvarnosti.Mi smo pevali igrali radovali se smejali se.Naši su vatrometi ispucani a novi nisu pribavljeni znajući da se vatrometom slobodno nebo zamračuje a sunčev sjaj tamni do potpunoga nestanka.
Pre samo dan sat i godinu gledao sam kako lete niske strasti tamo odakle stižu te vrednosti.Neko bi rekao a ja bih se složio zapadne nevrednosti i bedastoće.A tih sat sat i koliko god bude trajala ta priča u nama i živela sa nama bio sam slobodan.I nasmejan i vedar i ja.Čovek od krvi strasti i mesa.A ne teg koji vredi onoliko koliko koristi.A svetu ispunjenim američkim pomijama.Gde je sve manje prostora za pitu od rok n rola.Koji ne cvili nego praši.Koji ne odgovara koji pita.Koji oslobađa a ne porobljen služi da još nekoga naivnoga u svetu vukova prinese na oltar materijalnoj zlosili.I dok je tamo i tamo gde se dešava ono za šta se nadalo da će se desiti ovde lete sečiva i ostale oštrine.Ovde ljubav umiljuje povija hrani i neguje.Koje osećamo u kojima uživamo kada god začujemo rif nikole i strofu zorana.U muzičkome uživanju na kojima nas samo mogu pozavideti i ništa više.I nikada nas dostići.U slavu Života.I Boga koja nas voli više no što zvanični statistički podaci to tvrde preslabi da budu istina.
Pesma za pesmom radost za radošću uživanje za užitkom u prelepoj večeri koja nam je darivala koncert Zorana Predina i Nikole Čuturila.Koncertu koji je predstavljao pravo osveženje za nas Ljude umorne od zla i zala.U večeri koja je bila više dar života no stvarno i pravo stanje stvarnosti.Njih i nas i svih nas zagrljenih petom godinom rata koji preoblikuju postojeći svet.
Znam da sam čitavo veče čekao jedno obično veče i sasvim običan koncert.Koji se neće razlikovati od slušanja muzike.I znam a za ostalo me baš briga da sam prisustvovao ispisivanju sopstvene biografije.Da sam dobio poklon od moga grada dar kojeg ću se sećati i koji će me grejati i onda kada kod nas dospeju te vrednosti kiča i šunda koje caruju današnjim svetom.Danas kada svetski mega carevi pišu jedino ono što donosi trenutnu zaradu jedan je beogradski mangup sa velikim Č i jedan je slovenac kulturan kao Č i svako ponaosob i zajedno uspeli su da nas vrate u dane kada je u ovoj istoj sali našega grada pozorišta moderno bilo biti Čovek.
A kada se nešto čini iz dobrote i dobre volje i kada se nekim delom i činom rasprostire dobra energija.Tada je odgovor dobar.Publika je ,kako će to kasnije mnogi zapisati,umela da prepozna poštovanje poštovanje te čitave jesenje večeri oličenom u umetnosti i umetničkom stvaralaštvu dva barda života.I prijatelja muzike.Ne roka kao žanra već muzike kao prijatne i uzvišene umetnosti.Koja pleni ugodnošću i lepotom.
Izvanredno izvedeni rifovi veoma ugodne deonice izredno prijatne melodije
Sreća koja se vraća Ljudima osmesi na licima ljubav u Ljudima.I energija života koji nas čeka da se probudimo iz kome i vratimo mu se.Dok gitara još svira odu Čoveku
Ponekad je život predivan.Često je lepo biti Čovek.Ume biti lepo biti ovde i ovdašnji.
Nikola zasviraj ponovo.
Zorane zapraši še enkrat tu gitaru
Vedno nam je.