Pre više od pola godine u selu Gložje kod Bosilegrada su ljudima uplaljene kuće. Pisao sam tekst pre više od pola godine. Ko hoće da se podseti može da pročita ovde:.

I danas je opet upaljena plevnja istih ljudi. Ali druga zgrada, u kojoj su privremeno stavili seno od ove godine, tako da su ostali bez prošlogodišnjeg i bez ovogodišnjeg!

Čime će da hrane stoku-ne znaju.

Ko bi to mogao da bude?

Policija nema odgovora, jel’ da ima – piromani bi već bili uhapšeni.

Možda bi seljaci trebalo da pišu pismo Šerloku Homsu i dr Votsonu, da dođu u naše brdske krajeve i otkriju ko to seljacima pali letinu.

Pa ’ajde da glumimo Šerloka Homsa?

Tamo ima nekog rudnika koji bi da se širi, a da bi se rudnik širio treba zemlje, a kako ima seljaka koji ne žele da prodaju zemlju – treba najuriti seljake, a kako ih najuriti nego popaliti im letinu, a policija ne može da dođe do tragova jer ih nema. Nosili su verovatno kese preko obuće da ih psi ne bi nanjušili. I odlaze nekom gazdi koji im kaže: „Good job guys“ .

Lak posao za Šerloka Homsa.

I gazda je sigurno kvrgavog lica i paklenih očiju dok mu, uz viski, društvo prave lokalni kmet i šerif.

Tako bi bilo u filmu. A film se dešava u stvarnosti. Suroviji nego što bi ga scenarista napisao.

Jer u filmu pravda pobedi. Gazda, lokalni kmet i šerif završe u bajbokani, dok Šerlok Homs sa dr Votsonom zadovoljno pije viski u iščekivanju novog slučaja.

Naša sela su prazna.

I tamo gde je ostalo ljudi treba ih istrebiti.

Na Vlasini, u koju se kunu pre svakojakih izbora govoreći lažne bajke o biseru na Jugu Srbije, uveliko se sprema rudnik.

A seljake?

Omalovažavaju, proteruju, maltretiraju, otimaju im dedovinu bilo milom ili silom.

Njih, zahvaljujući kojima smo preživeli najteže godine nemaštine tokom pakla devedesetih jer su nam proizvodili hranu. Gajili stoku, sirili sir, proizvodili jaja… Slali nama koji smo bili na školovanju.

Prosvetu ucenjuju zaposlenjem, i ide brojka od celih 46% stalno zaposlenih.

Njih, nekada najpoštovanijeg staleža.

Koji trebaju deci da usade znanje: kako proizvoditi, a ne kako prodavati sirovine. A njih, na žalost, ni đaci više ozbiljno ne shvataju. Nego se divlja i izmiče stolica. A tako, izmiče omča oko vrata svima nama.

Ali očigledno seljaci, za razliku od komunizma kada su bili ideološki neprijatelji, sada su interesni neprijatelji. Smetaju korisnim gazdama kako bi ih oterali sa vekovnih ognjišta.

Ostalo je još da im se vežu žute trake, pa da sami sebi pale kuće kako bi se smanjili troškovi na plaćanje piromana.