Svoju publiku je, pre tridesetak godina, osvojila ulogom „Koštane“  u istoimenoj predstavi reditelja Radeta Radivojevića, nekadašnjeg upravnika vranjskog pozorišta. Igrajući lik Ciganke iz čuvenog književnog dela Borisava Stankovića, Vranjanka Milka Manić je na sceni pokazalu svu raskoš svog talenta za glumu i pesmu.

Znala je da vlada scenom uprkos tome što se nikada profesionalno nije bavila glumom i pevanjem. Bila je još moćnija na daskama koje život znače kada bi u predstavi Mitketu zapevala pesmu “Žal za mladost”. I kad god bi je pevala ona je iskreno plakala na sceni, a sa njom zajedno i dobar deo publike.

Danas Milka retko kad zapeva

Ovu pesmu kao i sve druge  iz njene interpretacije Milka danas retko kad zapeva. Sa javne scene sišla je zbog porodične tragedije koja ju je zadesila. Tada je na njezinim usnama utihnula i pesma. Vrati joj se samo na trenutak i to na insistiranje njenih najbližih.I pored toga, ona se rado seća svih svojih nastupa sa svojim partnerom iz predstave „Koštana“ Draganom Stankovićem, koji je tumačio lik Mitketa.

„Mi smo u ovoj predstavi uvek jedno drugo dopunjavali. To se pogotovo dešavalo kada bi jedno od nas došlo na predstavu opterećeno svakodnevnim problemima. Mnogo puta sam mislila da neću moći da otpevan ni jedan jedini ton. Međutim, kada bismo izašli na scenu i kada bi Dragan svojim grlenim glasom izgovorio svoj deo teksta sa puno emotivnog naboja znala sam da i ja moram da dam sve od sebe kako bi predstava doživela vrhunac. Istog momenta bih zaboravila na sve, ušla u lik „Koštane“  i pesma bi iz mene prosto potekla kao voda. Tu našu emociju publika je umela da prepozna i nagradi gromkim aplauzom. Mnogi su nam prilazili posle predstave da čestitaju. Kada bih izašla pred njih, bez crne perike, sa plavom ofarbanom kosom neki bi se zapitali kako je reditelj mogao da angažuje ženu sa plavom kosom da igra “Koštanu”. Zbog toga su me poštovaoci moje pesme nazvali plavom “Koštanom” iz Vranja“, priča Milka, a u očima joj zaiskri suza.

Koncerti i gostovanja

Nastupala je Milka na mnogim koncertima i gostovala u mnogim emisijama. To joj je pomoglo da na velikoj manifestaciji kao što su „Carevčevi dani“ u Velikom Gradištu posvećenu čuvenom violinisti Vlastimiru Pavloviću, bude na pozornici sa velikim umetnicima narodne muzike. Bez nje nisu mogli da prođu ni Dani Vranja u Beogradu, Nišu i Jagodini, kao i Dani Karanfila u Vranjskoj banji. Mnogo puta je na ovim manifestacijama nastupala uz trubački orkestar legendarnog Bakije Bakića, koji je proslavio vranjski melos širom sveta.

„Bio je neverovatan muzičar i sluhista. Stručnjaci su za njega govorili da on kada svira, slušaoca miluje trubom. Uz zvuke njegove trube i moja pesma je publici, koja je dolazila da me sluša i razgali dušu, zvučala dopadljivije i oni nikada nisu štedeli dlanove kada bi prestala svirka. Umeo je on pred svaki izlazak na scenu dobro da disciplinuje okestar i iz njih izvuče maksimum. Takvi profesionalci su radili i u orkestrima Milana i Nenada Mladenovića sa kojima sam kasnije nastupala“, kaže Milka.

Trajni snimci za Radio Beograd

Od zvezda iz sveta narodne muzike sa kojima je pevala u ondašnjoj Jugoslaviji ona je veliko prijateljstvo ostvarila sa Stanišom Stošićem.

„Nikada sa njim nisam pričala o pevanju. Znali smo jedno drugom da kažemo sve što nas tišti i da se niko od nas ne naljuti. Na taj način smo naše prijateljstvo samo jačali. On je veoma voleo da priča viceve i znao je uvek da se lepo našali. Vranje je voleo iznad svega. Kad god bismo se sreli negde van našeg grada on je znao da kaže: „Milka, kad vas vidim kao da sam video moje Vranje”, priča ona nekadašnja diva vranjske pozorišne scene.

Plavuša sa crnom perikom

Posle svoje dugogodišnje amaterske karijere Milka je u Radio Beogradu, za riznicu narodnog muzičkog blaga snimila i osam pesama koje pripadaju vranjskom i kosovskom melosu uz pratnju orkestra Branimira Đokića. Tako je uspela da izađe iz lokalnih okvira svojim upornim i strpljivim radom i velikoj ljubavi prema pesmi koju gaji od detinjstva.Učešćem u televizijskim emisijama „Slavuj mi poje“ (TV Priština) i „Leti, leti pesmo moja“ (TV Beograd) po ko zna koji put je potvrdila svoj muzički talenat. Za doprinos u kulturi grad joj je dodelio i Sedmoseptembarsko priznanje.

Na ovo priznanje kao i na sve drugo što je uradila u svojoj karijeri ona je veoma ponosna.Međutim, ona nikada nije zapostavila ni svoj poziv profesora razredne nastave. Punih petnaest godina radila je sa decom. Dobar deo svog radnog staža provela je u kulturi gde namerava da se penzioniše. Do penzije joj je ostalo samo još dve godine. A dok se to ne desi, pesma nesvakidašnje “plave Koštane” čiji je glas pun i mek , “kao prvo devojačko milovanje i celivanje” ostaće da živi večno među poštovaocima njene muzike.