Tim arheologa iz Narodnog muzeja u Leskovcu utvrdio je da su divlji kopači zlata oštetili glavni ulaz u konzerviranoj bazilici na arheološkom lokalitetu Caričin Grad kod Lebana, 350 metara od južnog bedema Donjeg grada.
“Uklonjeno je 8 kamenih ploča koje su činile prag ispod koga je kopano. Po izgledu zemlje, najverovatnije je kopano dan ili dva ranije. Ovo oštećenje poda, odnosno praga može se pripisati tragačima zlata i drugih skupocenih relikvija. Obilaskom crkve utvrđena su i oštećenja ranijih divljih kopanja u oltarskom prostoru. Ovim divljim kopanjem učinjena je šteta na bazilici i nikada se neće saznati šta i da li je nešto pronađeno”, pričaju za Jugmediu članovi tima, arheolog Vladimir Stojanović, kustos arheolog i Vladimir Stevanović, kustos arheolog.
Reč je o o jednobrodnoj crkvi, koja je obeležena kao bazilika J, a iskopavana je 1975-1976 godine.
Bazilika, koja je bila na udaru lopova, sastoji se od jednobrodnog naosa sa oltarskom apsidom na istočnoj strani, narteksa sa pastoforijama i atrijuma.
Konzervacija ove bazilike je vršena 70-tih godina i stepen njene očuvanosti je dobar. Bazilika je zidana u mešovitoj opus mihtum tehnici, redovima kamena i opeke.
“Obilaskom crkve utvrđena su i oštećenja ranijih divljih kopanja u oltarskom prostoru”, dodaju areheolozi.
Na meti tragača za skrivenim blagom su i drugi arheološki lokaliteti na području Leskovca, a svi vredni predmeti, pretpostavlja se, uglavnom završavaju na crnom tržištu i preko granica Srbije.
“Kazne za nelegalna iskopavanja su blage i uglavnom se završava oduzimanjem predmeta i uslovnom kaznom”, komentarišu u Narodnom muzeju Leskovac.
Arheološka istraživanja na Caričinom gradu vrše od 1912. Godine, a nalazi se čuvaju u Narodnom muzeju u Leskovcu i Arheološkom institutu u Beogradu.
Ilegalna iskopavanja, pljačka i preprodaja arheoloških predmeta na arheološkim lokalitetima u Srbiji imaju veoma dugu tradiciju. Vođeni tragom lokalnih legendi o skrivenom blagu, divlji kopači koriste metal detektore i pretežno traže novčiće iz rimskog i vizantijskog perioda. Procene su da što aktivnih što pasivnih kopača ima preko 3.000 u Srbiji.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
A šta su „pasivni“ kopači i da li to možemo primeniti na povrtarske kulture?
Stoka!
A što taj tim arheologa nije kroz projekte uzeo pare od ministarstva kulture pa da i oni kopaju? Šta su oni, milicajci?
Da li ste vi mozda zastupnik divljih kopaca? Mozda radite na nekom projektu sa njima? Kao sto poslovica kaze „Ko lopovu gleda kroz prste i sam je lopov“.
Pogrešno, skroz pogrešno. Samo sam htela da napravim ‘andaluziju“ na…kako da kažem…inertnost partijskih upošljenika u Museumu. Okolina Leskovca nije istražena ni 0,1 % , strani fondovi su puni ko brod, dok vi čekate da vam Beograd pokloni pare stranaca, dotle divlji kopači vršljaju godinama. Hajde da mi sad objasnite da „ne ide to baš tako“ i da je najbolje da sedite u muzeju koji liči na ledeni grob i da povremeno izadjete na teren ko Skali i Molder.
Veoma dobro se razumete u strane fondove, posto ste domace verovatno vec iscrpeli. Radite samo vi projekte i ne sekirajte se nista. Sudeci po vestima vidimo da muzej nije „ledeni grob“. Mozda je bio u proslosti. Nista nije pogresno , a sto se tice „Andaluzije“ , budite sigurni da je veoma blizu blizu za neke koji podrzavaju divlje kopace.
Ma nije pogresno! Mnogo si se upetljao sa projektima. Domace fondove ste ispraznili, a sad ste presli na strane. Koliko vidim ovde je rec o lopovima koji pljackaju nalazista. I dalje mislim da si neki njihov potparol. Svaka diskusija je suvisna. Ima ko ce da se bavi lopovima. Samo se opusti.
Pa gladan bre narod. Mora nesto da radi. Vi li mislite da je lako pomerati kamene ploce. A i ta Vuciceva plata, 500 evra prosek, stalno nesto kasni.
Ovaj Cariciin gradje arheolozi kopaju svaku godinu, preko 100 godine. Tesko da tu ima zlato. Tu nema nis vise. Lopovi treba da se apse. A ti prjekti su prodavaanje magle.
Jesu, projekti su uglavnom prodavanje magle. Mislila sam na ozbiljan projekat, kao na onaj pre desetak godina kada se kopalo na Hisaru. Jeste da su glavnu reč vodili Beogradjani, ali valjda treba odavde da krene inicijativa, da se podstaknu, da >>Beograd podsetimo da postojimo i da ovde ima još toliko toga da se radi. Nažalost, u muzeju se gledaju samo lični interesi, tako reč i mišljenje bilo koga iz Narodnog muzeja više nema nuikakvu težinu. Mogu da pišu komentare, da napadaju čitaoce, da iskrivljuju činjenice…džaba im sve kad su odavno pročitani.
Jedno pitanje? Kako znate da je to kopano baš metal detektorom, dali ste bili učesnik te kradje, ili je to samo neka vaša prepostavka? Slušao sam predavanja jednog od vaših arheologa, i on tvdi da lopovi nisu ljudi sa detektorom, već ovi u muzejima.
Ljudi, zasto tako lep i ocuvan lokalitet nije obezbedjen i da ima cuvara? To treba uraditi. Nemam nista ni protiv tih sto imaju metal detektore ali nek traze na drugim mestima bez unistavanja.
Lokalitet ima čuvara i to odličnog. Kopači rade pod okriljem noći, organizuju straže..
Ko se to drznu da kopa i da uništava najveći turistički potencijal Turističke organizacije Lebana? Odakle mu tolika hrabrost i smelost da urušava, narušava i direkno ugrožava opstanak ove organizacije – i ne samo ove? Kako se „divljačija“ usuđuje (i pasivna i aktivna) da indirektno i „Džipmenima brka u oko“ i da čak i Džipijadu dovodi u pitanje. Šta da promovišu u svojim novim avanturama? Naknadno rušenje Caričinog Grada? Pa to je van zdravog razuma! Lebanski turizam ne sme pasti! Već uspešno toliko porodica obskrbljuje i džipove podmazuje. Caričin Grad je „zlatna koka“ ili El Doradao za lebansku vlast. Kopači – kopajte okolo (ako već morate). Nekada davno je meštanin sela u blizini Caričinog Grada orao svoju njivu i pronašao zlatnik koji je prodao lekovačkom muzeju. Pošteno ljudi platili. Legenda kaže da „zlatne kočije“ Caričinog Grada moraju ostati tamo. U suprotnom pojaviće se bes neslućenih razmera. Kopači kopajte kukuruz – nikada se ne zna, a i dnevnica nije mala.