(VIDEO, FOTO) Premijera „Višnjika“, zadovoljna i publika i reditelj, ali…

U Narodnom pozorištu u Leskovcu sinoć je premijerno izvedena predstava „Višnjik“, drugi po redu Čehovljev komad za 4 godine u ovom Talijinom hramu.

Reditelj pozorišne predstave Ivan Tomašević kaže u izjavi za Jugmediu da je zadovoljan reakcijom publike, ali naglašava da tek posle nekoliko igranja glumci u potpunosti usvajaju likove.

Zadovoljan sam glumcima i radom i uopšte atmosferom koja je vladala tokom rada, zadovoljan sam premijerom, mislim da i publika deli moje mišljenje, ali ova predstava, kao i svaka druga, tek treba da ima svoj život i da još narasta, pa očekujem da bude sve bolja i bolja“, kaže i dodaje da su u pitanju samo nijasne.

Svaki glumac obično tek posle 4 – 5. repreze počinje maksimalno da osvaja likove. Premijera nosi sa sobom i stres i nije za očekivati da će glumci na njoj pokazati sve ono što znaju“, dodaje.

Naredne subote je repriza „Višnjika“

Sva Čehovljeva dela, pa i „Višnjik“, podvode se pod komedije, mada se sinoć u publici tek povremeno čuo smeh.

„Višnjik“ u suštini i nije drama, ali skoro svaki lik na sceni preživljava svoju ličnu dramu, i osiromašene aristokrate koji silaze sa društvene scene i vispreni seljak, trgovac, koji se penje tom scenom i lakej, posebno – lakej.

Iako pisana pre 115 godina, ova komedija-drama, aktuelna je i danas, posebno u vreme tranzicije u Srbiji, koja traje i traje, valjda dok se u potpunosti ne kompletira i čvrsto ustoliče svi tajkuni, klasa bogataša.

Pogubljene školovane ličnosti sa damskim i gospodskim manirima na jednoj i silan i alavi trgovac, sin radnika u šljiviku oko čije kupoprodaje se samo naizgled vrti cela priča, s druge strane, slika su i prilika svakog društva koje pogubi niti u društvenom i ekonomskom raspadanju i sastavljanju.

U Čehovljevom Višnjiku, taj trgovac u usponu, koji preuzima dom dojučerašnjih poslodavaca svoga oca i koji podseća na srpske tajkune, ipak ima malo duše jer svoje rublje džentlmenski nudi. Na kraju ostaje sam, svestan da novac ne donosi sreću, što je u neku ruku i poruka pre spuštanja zavese.

Igrati Čehova u pozorištu koje oskudeva sa glumcima i pozorištu koje raspolaže sa skromnim budžetom, svakako predstavlja hrabrost, tim pre što je pre 4 godine Čehovljevim „Galebom“ leskovačko pozorište pobralo nagrade na Joakimu.

O manjku glumaca govori i podatak da je direktor Narodnog pozoprišta Leskovac pozorišta Stanislav Grujić, koji u predstavi igra Lopahina trgovca, morao da angažuje troje glumaca sa strane.

O njihovoj i glumi leskovačkog ansambla teško je pisati iz ugla amatera, osim što se vaš novinar usuđuje da napiše da je daleko više očekivao od Maje Janković, koja igra glavni ženski lik -Ranjevsku, zato što je glumila glumu (utisak novinara) i zato što je njen glas varirao od šapata koji se nije čuo u zadnjim redovima do nepotrebne bučnosti.

Bilo je tu i nepotrebnih, visećih scena, ali, kako reče reditelj, mesta za dorade ima.

 

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

vaš komentar