Iako se povratak obaveznog vojnog roka u Srbiji najavljuje već nekoliko godina i stalno odlaže, od 2024. godine sredstva za program „Služenje vojnog roka“ izdvajaju se kao posebna budžetska stavka. Od početka 2024. do kraja marta 2026. godine iz budžeta Ministarstva odbrane za ovu namenu potrošeno je oko 14,85 milijardi dinara, a najveći deo sredstava uložen je u zgrade i vojne objekte.

Posle nekoliko odlaganja, zvaničnici su najavili da je izvesno da će prvi regruti u kasarne stupiti 1. marta 2027. godine, piše Nova ekonomija.

„Nema zemlje koja ne vraća služenje vojnog roka. Pokazalo se da je to nužnost“, rekao je ministar odbrane Bratislav Gašić.

Vojni rok trebalo bi da traje ukupno 75 dana, od čega bi 60 dana bilo namenjeno osnovnoj obuci, a 15 dana obuci u terenskim i poligonskim uslovima.

Obavezno služenje odnosilo bi se na muškarce od 19 do 27 godina, odnosno do 30 godina za one koji odlože izvršenje vojne obaveze. Dok bi žene i dalje mogle da služe vojni rok dobrovoljno.

Ovo nije prvi put da zvaničnici najavljuju obavezan povratak u kasarne, ali su 2024. godine načinjena dva konkretna koraka. Generalštab Vojske Srbije je u januaru pokrenuo zvaničnu inicijativu za njegovo ponovno uvođenje, dok je predsednik Srbije u septembru potpisao saglasnost da vojni rok traje 75 dana.

U 2024. godini Ministarstvo odbrane potrošilo je 5,35 milijardi dinara za uređenje objekata za služenje vojnog roka, a u 2025. godini za služenje vojnog roka potrošeno je još 8,75 milijardi dinara.

U 2026. godini u budžetu Ministarstva odbrane planirano je 7,65 milijardi dinara za zgrade i građevinske objekate za služenje vojnog roka.

Direktor istraživanja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Predrag Petrović kaže za Novu ekonomiju da se kasarne obnavljaju već godinama, ali da je taj proces sada ubrzan.

„Uvođenje obaveznog vojnog roka visoko je na lestvici prioriteta jer se vojska suočava sa velikim nedostatkom ljudstva. Vojska Srbije doživela je pravi egzodus kadra: oko 15.000 oficira, podoficira i drugih stručnih lica napustilo je vojsku u prethodnih deset godina“, rekao je Petrović.

On smatra da je samo pitanje vremena kada će prvi regruti biti upućeni u kasarne.

„Već se povodom poslednje vojne parade govorilo da nema dovoljno ljudi osposobljenih za upravljanje vojnim vozilima, pa su pozivani i penzionisani pripadnici vojske“, dodao je Petrović.

Prema proceni zasnovanoj na podacima o starosnoj strukturi muškog stanovništva iz 2024. godine, u trenutku najavljenog početka služenja vojnog roka, 1. marta 2027, u Srbiji bi moglo biti oko 310.000 muškaraca uzrasta od 19 do 27 godina.

To, međutim, ne znači da će svi oni biti pozvani. Broj regruta zavisiće od kapaciteta kasarni, zdravstvene sposobnosti vojnih obveznika, mogućnosti odlaganja služenja, kao i odluke države o tome koja će godišta prva biti obuhvaćena.

Tadašnji predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević izjavio je 2024. godine da je cilj države da kroz kasarne Vojske Srbije godišnje prođe oko 20.000 regruta.

Viši saradnik u Centru za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond) Igor Novaković podseća da u Srbiji postoji veliki broj zatvorenih kasarni, te da  osnovni infrastrukturni kapaciteti za ponovno uvođenje vojnog roka postoje.

„Infrastruktura koja je ranije korišćena ostala je zamrznuta nakon obustave obaveznog služenja vojnog roka. Već tada je ostavljena mogućnost da se ono ponovo aktivira“, kaže Novaković.

Međutim i Petrović i Novaković smatraju da je najveći problem nedostatak stručnog kadra koji će obučavati regrute.

„Infrastruktura može relativno brzo da se obnovi, ali ne možete tako brzo da obezbedite kadar koji zna da radi sa mladim vojnicima. U kasarne će doći ljudi koji nisu tamo svojom voljom, već zato što im je to zakonska obaveza. Zbog toga su potrebni iskusni oficiri i podoficiri koji znaju kako da rade sa njima“, kaže Petrović.

Novaković ukazuje na mogućnost da je veliki broj oficira koji su prethodnih godina napustili Vojsku Srbije prešao u civilni sektor.

„Veliki broj oficira ima obrazovanje i kvalifikacije koje može da koristi i van vojske. Zbog toga je važno pitanje koliko je ljudi napustilo sistem i koliko ih je danas moguće angažovati na obuci regruta“, rekao je Novaković.

Zašto se uvođenje vojnog roka stalno odlaže?

Petrović smatra da obavezni vojni rok do sada nije ponovo uveden upravo zato što država nije imala dovoljno infrastrukturnih i ljudskih kapaciteta.

„Definitivno nismo imali dovoljni kapacitet. Vojni rok je bio zamrznut, a sistem i infrastruktura ne mogu da se obnove preko noći“, kaže Petrović.

Nova ekonomija pisala je ranije ove godine da je 366 miliona dinara namenjenih za služenje vojnog roka iz budžetske rezerve preraspodeljeno na kulturu, sport i zdravlje. Tada se nametnulo pitanje da li država odustaje od uvođenja obaveznog vojnog roka ili menja prioritete.

Ipak, prema mišljenju Igora Novakovića, regrutovanje vojnika postalo je jedno od ključnih bezbednosnih pitanja u Evropi i prioriteta države, posebno nakon početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine.

„Neke države, poput Finske, nikada nisu ni ukinule regrutni sistem, dok se u brojnim evropskim zemljama ponovo razmatra prelazak sa potpuno profesionalne vojske na modele koji uključuju obavezno služenje“, rekao je Novaković.

Petrović dodaje da kroz dobrovoljno služenje vojnog roka trenutno prolazi veoma mali broj ljudi i da se odziv smanjuje čak i u delovima Srbije u kojima je ranije bio najveći.

„Ovo je pokušaj da se popuni manjak ljudstva. Tehnika je nabavljana, ali sada nema dovoljno ljudi koji bi njome upravljali“, rekao je Petrović.

On smatra da na odlaganje uvođenja vojnog roka utiče i trenutna društvena i politička situacija.

,,Veoma je nezgodno da nekoga usred pobune zovete da služi vojni rok„, rekao je on.