Tamara Milenković Kerković samostalni odbornik u Skupštini grada Niša “Nišlije da se pitaju”, saopštila je da se na registrovanom poljoprivrednom gazdinstvu u Mezgraji čiji je vlasnik Nenad Milutinović, pre dva dana otrovano je i uginulo na hiljade pčela u više od 30 pčelinjinih društava, kao i da niko od nadležnih institucija kojima se Milutinović obraćao prethodnih dana nije reagovao.

Milenković Kerković podsetila je da su pčele zaslužne za 70 posto proizvodnje hrane, očuvanje prirode i opstanak života na zemlji, i istakla da je ovakvo masovno trovanje alarm da se redi o ekološkom krivičnom delu.

“Niko iz nadležnih institucija kojima se Milutinović prethodnih dana obraćao nije hteo da postupa, da izađe na teren, ni da obezbedi dokaze o potencijalnom ekocidu – krivičnom delu protiv životne sredine. Vlasnik gazdinstva se obraćao veterinarskoj inspekciji, koja ga je uputila na Zavod za sudsku medicine, čiji je odgovor bio da Zavod postupa po nalogu institucija a ne po privatnoj prijavi, a bez konkretne reakcije, po rečima pčelara Milutinovića, bilo je i Udruženje pčelara Srbije”, navodi u saopštenju Milenković Kerković.

Od nadležnih zahteva da uspavana država i njene instutucije rade, na terenu bi već bili inspektori da utvrde:

– šta je uzrok pomora ogromnog broja pčela,

– da li je otrovima od kojih su uginule pčele izazvana opasnost i po zdravlje ljudi i ekosistema,

– da li se mora ograničiti korišćenje hrane iz okoline Mezgraje,

– da obezbede dokaze o eventualnom krivičnom delu i počiniocu,

– da li se radi o krivičnom delu, nehatnom ili umišljajnom ili o prekršaju.

Milenković Kerković ističe da građani ne moraju, ali institucije svakako moraju da znaju svoje nadležnosti kao što znaju da je Veterinarska inspekcija, pored tužilaštva, policije i drugih institucija, član Lokalnog ekološkog saveta koji postoji u okviru Osnovnog javnog tužilaštva u Nišu.

“Veterinarska inspekcija je po prijavi vlasnika o masovnom pomoru pčela na njegovom gazdinstvu morala da bez odlaganja da reaguje i da obavesti Tužilaštvo kako bi se utvrdilo, otkrilo i procesuiralo eventualno Krivično delo protiv životne sredine. Ne samo Zakon o krivičnom postupku, već i smernice “Pravna zaštita životne sredine” čiji je jedan od autora i izdavača Udruženje tužilaca Srbije, a koji su sve institucije dobile pre gotovo mesec dana, određuju jasne korake za otkrivanje, kvalifikovanje i procesuiranje krivičnih dela protiv životne sredine”, saopštila je.

Podsetila je da je masivna, nekontrolisana i ekstenzivna upotreba pesticida, a posebno neonikotinida dovodi često do masovnog pomora pčela u više od 20.000 gazdinstava koje se u Srbiji bave pčelarstvom, a malo je poznato da Srbija ima jednu košnicu na 6 stanovnika, što visoka stioa proizvodnje u jednoj zemlji. Uloga pčela ne samo u očuvanju živog sveta i lanaca ishrane, već i u poljoprivredi je ogromna, jer se zahvaljujući oprašivanju proizvodi trećina svetske proizvodnje hrane, a da većinu hrane i gotovo svo voće koje konzumiramo postoji zahvaljujući pčelama.

“Obratiću se pitanjima veterinarskoj inspekciji i ostalim institucijama šta je razlog njihovog nereagovanja, prebacivanja nadležnosti i nepružanju pomoći vlasniku gazdinstva koji je zbog pomora pčela već preživeo veliku štetu. Da li samo građani treba da obezbećuju dokaze, sami da procesuiraju, kvalifikuju, sami da krivično gone i sami da kažnjavaju počivione krivičnih dela protiv životne sredine? Za sve to postoji država, zbog toga plaćamo institucije, da bi nas štitile i da otkrivanje, procesuiranje,gonjenje i sankcionisanje ne bi radili sami građani . „Nišlije da se pitaju“ traže da odgovore na pitanja o postojanju eventualnog krivičnog dela, otkrivanje i procesuiranje počinilaca daju nadležne institucije koje čine LOKALNI EKOLOŠKI SAVET pri Osnovnom javnom tužilaštvu u NIšu – Veterinarska inspekcija, MUP, Tužilaštvo nakon masovnog trovanja pčela u Mezgradi, kraj Niša”, navodi.