Kako bi srpski jezik izgledao bez turcizma, kako bismo međusobno komunicirati, šta bi jeli, u kojim gradovima bi živeli?

Kako bi srpski jezik izgledao bez turcizma, kako bismo međusobno komunicirati, šta bi jeli, u kojim gradovima bi živeli?
Podeli:

Nakon što je objavljeno da je patrijarh Srpske pravoslavne crkve Irinej podneo inicijativu kojom Kuršumlije treba da promeni svoje ime i vratiti staro srednjevekovno Bele Crkve svi su se zapitali kako bi zapravo izgledao naš jezik kada bi se turcizmi izbacili iz njega.

Iako su mišljenja podeljena, te pojedini ljudi smatraju ovo dobrom idejom, ima onih koji potez patrijarha oštro osuđuju, i pitaju se kako bi u slučaju izbacivanja turcizama nazvali sarmu, čime bi se pokrili ako nema jorgana, kako bi se zvala Andrićeva knjiga „Na Drini ćuprija“ i da li bi se Karađorđevići i dalje tako prezivali…?

Draško Đenović, verski analitičar, smatra da menjanje naziva Kuršumliji, i vraćanje starog imena teško da bi bilo prihvaćeno.

Opština Kuršumlija je prihvatila inicijativu i sada su u toku pripreme za sprovođenje zakonske procedure za promenu imena, potvrdio je predsednik opštine Kuršumlija Radoljub Vidić

Reč Kuršumlija se toliko odomaćila kod nas da mislim da svaka promena ne bi bila uspešna. Isto se odnosi i na svaki drugi turcizam koji je ušao u naš jezik a za koji ne postoji adekvatna zamena. Toliko se hvalimo da je „sarma“ naše tradicionalno jelo, „burek“ nam jedu deca svakog dana, šta bi bilo kada bi te reči izbacili, kako bi zvali ta jela?”, pita se Đenović.

Pošto je u prevodu „Novog zaveta“ Vuk Karadžić je upotrebio oko 50 turcizama, Irinej je verovatno čitajući ga, i sam često upotrebljavao turcizme. Iako su čelnici opštine Kuršumlija prihvatili ovu inicijativu, Đenović smatra da je to zato što bi u suprotnom verovatno došlo do sukoba između njih i SPC-a.

Iskreno smatram da bi za tako velike promene trebalo pitati decu od 15 ili 20 godina koja će tu ostati da žive, da li oni žele da žive u Kuršumliji ili „Belim Crkvama“? Sa druge strane nije mi jasno zašto se Irinej meša u te stvari, to nije nešto što se tiče crkve, bolje bi bilo da se više pozabavi crkvom i problemima koji se tamo dešavaju. On ima 87 godina, njegovo vreme prolazi, a možda neće ni doživeti menjanje imena, zašto bi on to odlučivao?”, pita se.

Iako se u prošlosti upotrebljavao daleko veći broj turcizama, više od osam hiljada, oni su se zadržali i danas u mnogim oblastima života, a imena mnogih gradova, osim Kuršumlije, zvučala bi čudno da se prevedu na srpski jezik, pa se, logično, postavlja pitanje kako bismo zvali Kalemegdan,ćevap, sarmu, jastuk, i druge nazive mesta i jela, čak i davno odmomaćene izraze.

Kako promeniti gestakulacije koje smo smo nasledili od Turaka?

Zamislite samo da se Čačak zove blato ili mulj, ili da se Novi Pazar zove trg ili pijaca. Osim toga turski nazivi neobično dobro pristaju pojedinim lokalitetima ili gradskim četvrtima –  Topčider (tobdžijska dolina), Dorćol (raskršće), Bulbulder (slavujeva urvina), Karaburma (crni greben), Tašmajdan, Čukur-česma i kada bi do promene došlo, ne bi više sve to imalo svoju čar.

Mnoga naša književna dela obiluju turcizmima. Zašto? Zato što to više nisu turcizmi, to su nekad bile posuđenice, koje su danas postale deo srpskog jezika. Oni našem jeziku daju draž, specifičnu toplinu, i leksičku raznovrsnost, ničim ne narušavajući njegovu normu. Bez turcizama, srpski jezik bi bio lišen sebi svojstvenih istočnjačkih čari”, smatra Miloš Kovačević, profesor književnosti.

U našem jeziku ih ima preko 5.000 reči koje nemaju adekvatnu zamenu. Tako jedemo pilav, ćevapčiće, pijemo čaj, rakiju, kafu, sladimo se baklavom, tulumbama. U kući imamo jorgan, sanduk, ćilim, furunu, pred kućom kapiju, a na krovu odžak. Na kraju sokaka je i ćorsokak, dušmanin ne može biti ortak, a javašluk u komšiluku čist je baksuzluk.

Veliki broj turskih reči koje su i danas u živoj upotrebi dokazuje da je turski uticao na srpski više nego ijedan drugi jezik

Jedino što treba sprečiti jeste uvođenje novih turskih reči i zamena srpskih reči turcizmima. Jer ako postoje adekvatne srpske reči, nema potrebe da se dodaju nove”, dodaje Kovačević.

Iz svega možemo zaključiti da se jezik ne može staviti pod stakleno zvono, on je živ, podložan uticaju i, kao takav, promenljiv. Jezici primaju reči od drugih jezika, pogotovo ako su u bliskom kontaktu, a s Turskom smo više od 500 godina živeli „u bliskom kontaktu…

Vraćanje starog imena Kuršumliji donelo bi sa sobom jedan veliki problem. Kako već u Srbiji postoji varoš Bela Crkva, verovatno bi mnogi mešali nju sa Belim Crkvama, kako bi se zvala Kuršumlija nakon vraćanja imena, pa zamislite koliko bi se samo međusobno razlikovali meštani dva mesta sa gotovo identičnim nazivom!

Za pola veka iz srpskog jezika nestalo je dve trećine turcizama, a od preostalih, oko 3.000, polovina se odomaćila da ih i ne osećamo kao reči stranog porekla

GRADOVI U SRBIJI KOJI IMAJU ILI SU IMALE TURSKE REČI U SVOJIM NAZIVIMA

Obrenovac – Palež
Čačak – blato, mulj
Ćuprija – most
Bajina Bašta – Baja Osman, turski spahija iz tog kraja
Prokuplje – Urkub ili Okrub
Nova Varoš – Skender-pašina Palanka i Jeni Kasaba
Kuršumlija – Kuršumli Kilise, što znači – Olovna Crkva
Kladovo – Fetislam
Leskovac – Hisar – tvrđava
Novi Pazar – trg, trgovište, pijaca
Vladičin han – kuća

 


Podeli:
  1. Nikako. Turski jezikl smo usvojili kao tuđice tokom vekova, dali im svoju boju, kao što smo učinili sa drugim jezicima sveta. Svako ko pokušava da to promeni bije unapred izgubljenu bitku.




    3



    2
    • Sir Vechko Starter Kit 24. jula 2018., 9:02 am

      Turcizmi nisu samo turske reči, već i arapski, persijski, berberski itd izrazi koji su se zvanično ili poluzvanično koristili u Otomanskoj imperiji. Zaboravljamo da su Otomansku imperiju činili vojnici, službenici i ćate raznih etničkih grupa, a koji su uticali na jezik otomanske imperije. Naravno da je i tzv „kaursko“ (hrišćansko) stanovništvo uticalo na jezik imperije, imamo na stotine slovenskih i srpskih izraza koji su i dan danas u upotrebi u današnjoj Turskoj.




      3



      1

Comments are closed.