Leskovački rukometaš Nikola Mitrović već godinama „osvaja“ dine po arapskom zemljama, u Kataru, gde zarađuje milione, odigrao je jednu od svojih najboljih sezona, a zatim je rešio da se vrati u svoj rodni grad i zarađeni novac uloži u otvaranje najvećeg sportskog centra u gradu na veternici.
Na prostoru od 650 kvadrata, u podrumu Bagata u strogom centru grada, Leskovčani će već od naredne nedelje moći da treniraju borilačke veštine, boks,kros fit, ali i fitness, pilates, zumbu…
“Ja sam sportista i mislim da je logično da ulažem svoj novac upravo u sport. Za početak ćemo imati četvoro zaposlenih, ali i najmodernije uslove za trening. Svom gradu želim da pružim one uslove koje mi, profesionalni sportisti, imamo u onim zemljama gde smo postigli uspeh”, kaže za juGmediu ovaj rukometaš koji je boje dresova delio sa nekima od najboljih igrača sveta poput Darka Stanića, Karlosa Pereza, Isama Teza i Sergeja Rutenke.
Iako mu, kaže, papirologija sa kojom se suočava pred pokretanje sopstvenog biznisa predstavlja glavobolju, ističe da je mnogo lakše biti privrednik ovde nego u Dohi.
“Našim sugrađanima savetujem da Dohu posete isključivo kao turisti, koliko su to u mogućnoti, a nikako da se ne zalete u potrati za poslom. Sa jedne strane sjaj i luksuz a sa druge jad i beda. Radna snaga se „uvozi“ sa Filipina, Tajlanda, iz Indije. Žive u jako nehumanim uslovima, rade bez prestanaka na temperaturama od 55-60 stepeni, imaju jedan obrok i piju ko zna kakvu vodu. Ti ljudi rade za 200 dolara u zemlji gde je za normalan život potrebno minimum 1000 evra„, tvrdi.
Naših ljudi u Dohi ima dosta po hotelima i nije im lako, tvrdi Nikola.
„Rade mnogo za ne tako dobar novac, ali opet je bolje okušati se i pokrenuti svoj život nego sedeti kod nas bez posla„, ističe.
Skeniraju mu zenice na aerodromu, ali ovaj Leskovčanin osvaja dine najbogatije zemlje na svetu
Posle Libije, Tunisa, Katra, Bahreina, Libana, UAE zemalja, osvojio je i Kraljevstvo Saudijske Arabije.
„Radite ono što volite, ne posustajte ma kakve prepreke imali i ne plašite se da se upustite u nove avanture i prođite svet jer to je bogatstvo„, poručuje Nikola.
Ne vidi bolje dane za srpski rukomet pa je odlučio da se oproba u inostranstvu.
“Ako se osvrnemo samo na Leskovac, ovde ima jako puno talentovanih rukometaša. Ali džaba kada im niko ne pomaže. Niko iz grada ne pomaže mlade sportiste. Toliko puta su im obećavali stipendije i ništa”, ističe.
Mladim rukometašima poručuje da ipak ne gube nadu. Kako kaže, uz mukotrpan rad, disciplinu, odricanja i puno volje mogu da naprave karijeru, kako u Srbiji tako i u inostranstvu.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva“
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Eto napisao sam novelu o arapskom svetu Pescani sat, a Ana Stjelja to objavila na portalu Istocni biser.
Izmišljaš, ta priča ne postoji.
Jos kad bih nasao mecenu sponzora za mali tiraz, stampanje, ovde, u Leskivcu, bio bih presrecan ali ne zurim.
Etovtiv javi mu se da te finansira. Ti si neafirmisami polupismeni pisac a on ima milione evra kad bi se zezali i ima njuh za lepu književnost.
Никола честитам ти на пожртвовању искрености и храбрости.
Čestitam Mileni i Nikoli na početku rada i zahvaljujem im se na tome što su svojim angazovanjem stvorili uslove i nama iz Leskovca da se bavimo sportom. Milena i Nikola su primer kako omladina treba da živi i da se ponaša i nadam se da ce imati još mnogo uspeha u zivotu.
Da nije bilo Milene, ništa ne bi bilo od ovog projekta. Svaka čast na upornosti i znanju. Savršen tandem su njih dvoje, ona psiholog, a on vrhunski sportista. Veliki pozdrav za njih!
Tako je, bildovanje i teretane ne mogu bez stručne pomoći psihologa koji će pojedinima da objasne da ne mogu i da uopše nemaju potrebe da dižu 100kg iz benča. Mora tu psiholog da dežura 24h dnevno a i da dolazi po pozivu.
Nije mi jasno kako si toliki novac zaradio ako placaju 200eura.
Šta reći osim BRAVO mladi čoveče. Uveren sam da ćeš uspeti. Odbrao si sport, ono što znaš i voliš, a jedan moderni centar je nedostajao gradu. To je ono kada pogodiš trenutak, kada se želje spoje sa srećom. I u Srbiji može lepo da se živi ako imaš ideju i incijativu. Konačno nešto lepo da pročitamo. Dosadila mi kuknjava
Svakim danom Leskovac tone sve dublje i kvalitet iz ovog grada koji preti da postane selo nestaje!Postena inteligencija progonjena bezi,a skart ostaje da vodi kolo.Zalosno je sto je materijalno ispred duhovnog i moralnog,a dokle god je tako Leskovac ce da nestaje!Svaki pametan covek je svestan da je sve laz,da je sve sminka pa tako i ova prica.Momak potice iz „ugledne“ porodice tako da ta prica o problemima sa administracijom i ne pije neku vodu!
Dobro što si nam rekao jer bi svi pohrlili da radimo i otvaramo firme u Dohi. Mada se i ovde radi za 200 evra a za neki normalniji život potrebno je takođe 1000 evra.