JEFIMIJA NAJDIĆ IZ VRANJA POBEDNICA NA NACIONALNOM EKOLOŠKOM TAKMIČENJU

Najbolja mlada eko-reporterka u Srbiji: Zbog čega to ljudi rade?

Najbolja mlada eko-reporterka u Srbiji: Zbog čega to ljudi rade?
Podeli:

Jefimija Najdić, učenica trećeg razreda vranjske Gimnazije „Bora Stanković“ svojim radom „Pustimo zemlju da diše“ pobedila je na nacionalnom beogradskom takmičenju Mladi eko-reporteri, a fokus njenog rada bile su šume koje su, kako kaže, pluća zemlje, kao i prekomerna seča drveća koja preti šumama i predstavlja krivično delo protiv životne sredine.

Jefimija objašnjava da je poslednjih godina u Vranju i Pčinjskom okrugu prisutna intenzivna seča šuma, velike su površine posečene, i sve to zarad grejanja domaćinstava.

Došla sam na ideju kako možemo da rešimo taj problem i sačuvamo naše šume čije je prirodno obnavljanje teško i predložila sam da se krene od samog izvora problema, a to je grejanje i mogućnosti iskorišćavanja tople vode iz obližnje Vranjske Banje“, priča Jefimija za Jugmediu.

Šume su joj, kako kaže, oduvek bile interesantne jer je kao devojčica odlazila sa dedom koji je želeo da joj pokaže svu lepotu prirode.

I tada se sećam da sam nailazila na velike prazne površine i pitala se zbog čega to ljudi rade. Sistem toplotne pumpe sam detaljno objasnila u svom radu, to su pumpe koje omogućavaju da koristimo besplatni toplotni potencijal prirode iz neposredne okoline i prvi su izbor kada se radi o objedinjavanju uštede troškova za grejanje i ekološkoj proizvodnji toplote. U svetu se koriste takvi izvori tople vode, sa tim sistemom, a i u Banji su već napravili zatvoreni bazen i salu koji se greju na taj način“, objašnjava naša sagovornica.

INOVATIVNO REŠENJE

To je, ističe, moguće sprovesti i u Vranju jer se Banja nalazi u neposrednoj blizini sa najtoplijom vodom u Evropi gde temperatura doseže do čak 110 stepeni.

Za funkcionisanje pumpe oko 70-80 odsto koristi se ta voda, dok manji procenat zahteva utrošak struje. Istakla sam problem na lokalnom nivou i predložila kreativno, inovativno rešenje koje zaista može da se primeni u praksi“, ističe Jefimija.

Najvažnije je, napominje, da ljudi shvate da okruženje u kome živimo postaje sve gore i da treba svako da se potrudi i zaštiti životnu sredinu.

Reka nam je zagađena, ali smo za to sami krivi jer smo dozvolili da se gomila smeće koje tu bacamo. Pre svega, treba da recikliramo otpad i ne bacamo ga po ulicama. Bitna je samo naša ekološka svest koja treba da se menja. Ekologijia me odavno interesuje i kada su predstavili ovo takmičenje, sam naziv mi je bio interesantan, da je mladim eko-reporterima omogućeno da se uključe u zaštitu životne sredine. Samoinicijativno sam se prijavila i vrlo sam zadovoljna rezultatom za sada“, kaže Jefimija koju najviše zanima biologija, a onda informatika i programiranje.

Vranjska gimnazija je oktobra 2017. godine dobila zelenu zastavu i stekla status Međunarodne Eko-škole, a time i pravo da učestvuje na raznim takmičenjima iz ove oblasti.

BUĐENJE EKOLOŠKE SVESTI

Profesorka biologije i eko-koordinator Gordana Nikolić, ističe da je škola vredno radila na obeležavanju važnih ekoloških datuma, promovisala važne ekološke teme, održavala stručna predavanja.

Organizatori smo Eko-kviza na nivou srednjih škola i organizovali smo različite humanitarne akcije. Cilj nam je podizanje ekološke svesti o očuvanju i promovisanju životne sredine. Sada smo učesnici u važnom ekološkom projektu „Mladi eko-reporteri“ gde smo ostvarili međunarodnu saradnju sa Crnom Gorom i njihovom Eko-školom u Nikšiću“, ističe Nikolićeva koja je ujedno i Jefimijin mentor.

Saradnja sa Nikšićem, objašnjava, omogućila je Jefimiji izradu zajedničkog rada sa tamošnjim učenicima koji je poslat na međunarodno takmičenje u Kopenhagenu.

Jefimija je izuzetna učenica po pitanju znanja i saradnje i sada su njena dva rada poslata u Kopenhagen i rezultate očekujemo početkom juna. Prvi je njen individualni rad o kome je pričala i drugi zajednički sa učenicima iz Nikšića gde smo kao temu izabrali „Učiniti gradove i ljudska naselja inkluzivnim, bezbednim, prilagodljivim i održivim“, napominje Nikolićeva i dodaje da je vranjska gimnazija jedina Eko-škola iz Srbije koja je ostvarila saradnju sa drugom državom i čiji je rad poslat u Kopenhagen.


Podeli: