Cena električne energije u Srbiji mogla bi da bude povećana već u oktobru, a najkasnije do kraja godine, dok bi istovremeno mogla da bude promenjena i granica za ulazak u plavu tarifu. To bi značilo da bi deo domaćinstava koja imaju veću potrošnju mogao da plaća struju skuplje nego do sada.

Ministar finansija u tehničkom mandatu, Siniša Mali, sastao se sa delegacijom Međunarodnog monetarnog fonda koja boravi u Srbiji. Naša zemlja se u okviru aranžmana obavezala na redovno usklađivanje cene električne energije za domaćinstva, a naredna korekcija planirana je najkasnije u oktobru 2026. Hoće li struja poskupeti pred zimsku sezonu i kakva je situacija na tržištu energenata, o tome je za Euronews Srbija govorio berzanski analitičar Branislav Jorgić.

Branislav Jorgić ocenjuje da je dogovor o povećanju cene električne energije već postignut, ali da još nije precizirano kada će ono stupiti na snagu. Prema njegovim rečima, povećanje bi moglo da bude realizovano u oktobru ili do kraja godine, a pre toga potrebno je utvrditi termin primene i konačan procenat povećanja.

„Postoji određena formula, a to je stopa inflacije plus jedan odsto. Da bi se došlo do stope inflacije, potrebno je utvrditi za koji period se ona računa, a zatim se na tu stopu dodaje jedan odsto. Procene su da bi povećanje moglo da bude između 3,7 i 4,7 odsto“, rekao je Jorgić.

Osim linearnog povećanja cene, prema njegovim rečima, dogovoreno je i menjanje takozvane blok tarife, odnosno granica potrošnje na osnovu kojih se električna energija obračunava po zelenoj, plavoj i crvenoj tarifi.

„Predlog je da se nivo za zelenu tarifu spusti. To znači da bi određeni broj građana koji troše veće količine električne energije mogao da bude pogođen dodatnim povećanjem, jer bi prelaskom iz zelene u plavu zonu plaćali višu cenu. Istovremeno, zelena tarifa bi bila spuštena“, objasnio je Jorgić.

Konačna odluka zavisi od procedure koju treba da sprovede Elektroprivreda Srbije. EPS treba da podnese zahtev Agenciji za energetiku, u kojem bi bilo navedeno kada počinje primena novih cena, koliki je iznos povećanja i da li će biti promenjena blok tarifa.

Agencija potom ima rok od 30 dana da da ili uskrati saglasnost.

Jorgić je podsetio i na stav Međunarodnog monetarnog fonda da cena električne energije treba više da odgovara stvarnim troškovima proizvodnje, dok bi građani koji nisu u mogućnosti da plate punu cenu trebalo da budu zaštićeni kroz subvencije.

„MMF je rekao da nije u redu da svi građani plaćaju nisku cenu struje, već da je treba uskladiti sa stvarnim povećanjem troškova u procesu proizvodnje. Za građane koji su u socijalnoj kategoriji trebalo bi obezbediti određene subvencije. Po tom osnovu predloženo je da se oko 3,3 milijarde dinara predvidi za subvencije“, rekao je Jorgić.

On je naveo da se cena električne energije praktično usklađuje jednom godišnje, pre svega u zavisnosti od kretanja inflacije.

Zašto EPS još nije podneo zahtev?

Govoreći o tome što EPS još nije podneo zahtev za povećanje cene električne energije, Jorgić kaže da ne zna tačan razlog, ali pretpostavlja da je to povezano sa dogovorom sa Vladom Srbije.

„Tu ima raznih špekulacija zašto to nije urađeno, ali MMF je već stavio primedbu po tom osnovu. EPS trpi manje prihode, dok su troškovi povećani, tako da bi, ukoliko se takva situacija produži, moglo da dođe do potrebe za dodatnim subvencijama države“, rekao je on.

Kako je objasnio, inflacija i rast troškova poslovanja nisu praćeni odgovarajućim rastom cena električne energije, zbog čega se pritisak prebacuje na poslovanje EPS-a.

Jorgić ne očekuje da bi eventualno pomeranje povećanja cene za mesec dana, odnosno nakon izbora, predstavljalo ozbiljan problem u odnosima Srbije i MMF-a.

„Mislim da pomeranje od mesec dana nije toliko bitna stavka da bi došlo do nekog poremećaja u odnosima države i MMF-a. Moguće je, međutim, da budu ispostavljeni neki dodatni zahtevi u vezi sa cenom struje – da povećanje bude nešto veće, da se dodatno koriguje blok tarifa ili promeni iznos predviđen za subvencije“, rekao je Jorgić.

Veći prihodi za EPS, ali i veći troškovi

Objašnjavajući gde bi završio novac od eventualnog povećanja cene struje, Jorgić kaže da bi on pre svega bio usmeren na pokrivanje troškova proizvodnje i transporta električne energije.

„Troškovi poslovanja se prenose na potrošače, a država se oslobađa dela obaveze da subvencioniše Elektroprivredu. Cilj je da EPS dođe u zonu podmirenja troškova i profitabilnosti, bez intervencija iz budžeta“, rekao je Jorgić.

On je dodao da je upravo to jedan od razloga zbog kojih MMF insistira na promeni sistema cena i subvencija – građani koji mogu da plate ekonomsku cenu električne energije trebalo bi da je plaćaju, dok bi se pomoć usmeravala ka onima koji to ne mogu.

Na finansijski položaj EPS-a, međutim, ne utiču samo domaće cene električne energije. Dodatni problem predstavljaju smanjena proizvodnja i potreba za uvozom struje po visokim tržišnim cenama.

„Imamo veće izdatke zbog uvoza struje po višim cenama. Kada u regionu i Evropi nema dovoljno električne energije, a nema je ni kod nas, ona se uvozi po daleko većim cenama od standardnih, što ide na teret Elektroprivrede“, rekao je Jorgić.

Poseban problem predstavlja hidrološka situacija. Jorgić navodi da se očekuje veći obim padavina, što bi omogućilo veću proizvodnju hidroelektrana.

„Nadamo se da će se obim padavina u narednom periodu povećati, tako da Đerdap može da radi punim kapacitetom. Za sada radi sa oko 20 odsto, a ta proizvodnja mora da se nadomešta. Istovremeno dolazi zima i povećana potrošnja električne energije, što sve treba imati u vidu prilikom formiranja cene struje“, rekao je on.

Nafta i gas na evropskom i svetskom tržištu

Govoreći o kretanju cena energenata na evropskom i svetskom tržištu, Jorgić ukazuje na međuzavisnost različitih energetskih sektora. Kako objašnjava, promene cena jednog energenta mogu da utiču na potrošnju i tražnju za drugim energentima.

Prema njegovim rečima, cene su u trenutku razgovora bile na relativno visokom nivou. Cena nafte porasla je za oko 10 odsto u prethodnih nedelju dana, dok je gas poskupeo oko 12 odsto. Nafta se, kako je naveo, kretala oko 107–108 dolara po barelu.

Kada je reč o gasu, Jorgić kao važan faktor izdvaja aranžman Srbije sa Rusijom, koji je tada isticao krajem meseca.

„Svi se nadamo da će doći do produženja tog aranžmana. U tom slučaju imaćemo kontinuitet u snabdevanju gasom i nižu cenu od tržišne, iako će ona verovatno biti viša nego u prethodnom periodu zbog opšteg rasta cena gasa“, rekao je Jorgić.

Istovremeno, upozorava da će na snabdevanje Srbije uticati i eventualne odluke Evropske unije o transportu ruskog gasa kroz zemlje članice.

„Nama gas dolazi preko Bugarske, koja je članica Evropske unije, tako da je važno i da Evropska unija ne donese odluku kojom bi se zabranio transport ruskog gasa preko zemalja članica“, naveo je on.

Kada je reč o nafti, Jorgić ističe da Srbija ne može da bude izolovana od kretanja na globalnom tržištu.

„Mi smo deo globalnog tržišta i moramo da plaćamo tu cenu u nabavci. Država pokušava da održi stabilnost snabdevanja i cena tako što interveniše kroz svoje budžetske prihode, odnosno akcize, kako bi cena nafte i benzina bila niža od tržišne“, rekao je Jorgić.

Status NIS-a

Kao jedno od ključnih pitanja za naftni sektor Jorgić izdvaja status Naftne industrije Srbije i moguće promene vlasničke strukture.

„To je još jedno ključno pitanje kada govorimo o naftnom sektoru – status NIS-a i da li će doći do promene vlasničke strukture. Rokovi za završetak celog posla ističu krajem ovog meseca“, rekao je Jorgić.

On je ukazao i na pogoršanje odnosa između Mađarske i Rusije kao jedan od faktora koji bi mogao da utiče na pregovore o budućnosti NIS-a, s obzirom na uloge kompanija MOL i Gazprom u vlasničkoj strukturi.

„MOL je mađarska kompanija, Gazprom je ruska kompanija. Da li će pogoršanje odnosa između Mađarske i Rusije ostaviti posledice i na pregovore koji se vode u vezi sa NIS-om, ne znam. Videćemo“, zaključio je Jorgić.