Zakonska obaveza lokalnih samoupra je da svoje budžete kereiraju na predlog građana, odnosno, organizacija civilnog društva i NVO sektora, a obaveza tih organizacija je da, za razliku do sada, pravdaju svoje budžete u smislu načina utrošenih sredstva po projektima, te da pokažu rezultate realizovanog projekta.

Ovo je suština onoga što se čulo na dvodnevnom treningu pod nazivom „OCD za  za veću odgovornost u lokalnim javnim finasijama“, organizovanom u sedištu Narodnog parlamenta Leskovac, na kome su učestvovali predstavnici udruženja iz Leskovca, Novog Sada, Beograda, Novog Gradišta, Vranja, Knjaževca, Pirota i Vlasotinca.

LjUBINKA BLAŽEVIĆ iz Velikog Gradišta: Za mene je ovaj trenig važan zato što sam odbornik i predsednik ekološkog društva, tako da sam onaj ko odlučuje o sredstvima  i onaj ko treba da inicira kod građana predloge

„Želimo da pokažemo nevladinim organizacijama i organizacijama civilnog sektora i institucijama kako da budu uključene u programsko budžetiranje . To je zakonska novina uvedena 2015. godine, ali je za njenu punu primenu dat rok do 2021. godine, da pređu na budžetsko upravljanje, odnosno, izvršenje budžeta. To značu da merimo učinak sa parama koje smo dobili šta smo s njima odradili. To je vrlo specifično zato što ćemo prvi put u Srbiji imati određene parametre uspešnosti projekata“, objašnjava Sanja Velić, ekspert za javne finansije, ekonomista i trener iz Beograda.

To znači, prema njenom objašnjenju, da prilikom izrade budžeta lokalnih zajednica mora da se uzmu u obzir obrazloženi predlozi predstavnika civilnog sektora gde treba da se utroši novac, a na predlog građana, čiji su oni, praktično, predstavnici, te da se na taj način vrši programsko budžetiranje udruženja.

„Nevaldim sektor je prva karika između građana i valsti, jer oni su ti koji znaju potrebe građana na lokalu. Da ih uključimo da na efikasniji način dobiju sredstva, da budu deo te odluke i kada je usvojen budžet da se taj deo kasnije dobije“, ocenjuje naša sagovornica.

DANE PRIBIĆ, predstavnik OCD iz Novog Sada: Utisak je da su stavri možda utegnutije nego na jugu Srbije, u smislu da lokalne samouprave boluje još od neke dečje bolesti koje su preležane na severu Vojvodine. Ali finansiranje i na severu i na jugu i dalje zavisi od političke volje donosioca odluka na lokalnom nivou

NVO sekotor je prepoznat od strane Ministarstva finansija i po novom upustvu će u narednim godinama sve više biti učestvovanja građana, pri čemu će se utvrditi prioriteti, a budžetsko-programske aktivnosti treba da sprovede, na inacijativu građana, lokalna zajedna i civilni sektor, što znači da će grđanu učestvovati u kreiranju budžeta.

„Za to je potrebna opsežna obuka timova u loklanim samoupravama“, zaključuje.

S druge strane, civilnim društvima i NVO sektoru predstoje, takođe seminari i treninzni, poput današnjeg, u kome će savladati način pravljenja sopstvenih budžeta, ali i način pravdanja utrošenog novca i predstaviti inidkatore uspešnosti svog projekta.

„NVO za sada nema kapacitete da razvije modele i indikatore učinkovitosti svojih projekta. Treba da bude metodologija razvijena, koja će za različite budžetske korisnike, prema temama i njihovim korisnicima, biti definisan. Ne može da bude uniformna formula. Još uvek nemamo prave indikatore. Obično se traži da ti indikatori budu kroz njihove aktivnosti i šta se postiže“, naglašava Sanja Velić.

Projekat se realizuje uz podršku Fondacije „Metamorfozis“, Vestminster fondacije za demokratiju, Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Udruženja građana „Zašto ne?“, Centra za demokratsku tranziciju, Open data Kosovo i „Levizja Mjaft!“ u okviru „Accountability, Technology and Institutional Openness Network in South East Europe – ACTION SEE“ projekta uz podršku Evropske Unije.