Grupa od tridesetak radnika, majstora i vlasnika kamiona najavljuje kolektivnu tužbu protiv leskovačkog preduzeća I.C-Rivestimenti Leskovac, čiji je vlasnik Ivan Cakić, koji je bio podizvođač radova na raščišćavanju bivše fabrike “Eksportekst” Lebane, gde će sutra predsednik Srbije otvoriti novu tekstilnu fabriku.

Saša Jovanović iz Leskovca tvrdi da ga je Cakić angažovao sa utovarnom lopatom na 70 radnih dana sa dogovorenom cenom od po 100 evra po danu, ali da mu je ovaj ostao dužan oko 600.000 dinara.

“U međuvremenu sam uspeo nešto da izvučem, tako što sam ga molio, preklinjao. Davao mi je na sitno, po 5, 10, 2 hiljade dinara, jednom čak 1.500 dinara. A posao sam odradio pošteno, samo sam jedan dan imao prekid kada sam slavio litije. Nisam samo radio sa utovarnom lopatom, već sam vozio i kamion skiper, sve što se tražilo, nisam sebe štedeo. Tako smo svi radili i pre roka raščistili teren. Glavni izvođač radova, firma “Roofs” iz Beograda je htela da se najveći deo šuta očisti pre prve posete gospodina Vučića, a mi smo završili pre roka, pa su nas častili iz firme pečenim prasetom”, priča vidno potresen čovek.

Kaže da su u međuvremenu, a od završetka posla prošlo je, tvrdi, 2,5 meseca, na sve načine pokušavali da izvuku novac od Cakića, bezuspešno.

“Najpre je pričao da mu novac nije uplaćen, pa smo mi saznali da jeste, pa je na kraju priznao, ali se stalno izvlačio na neke obaveze koje ima i stalno obećavao biće danas, biće sutra… Eto prošlo je toliko vremena a od obećanja ništa”, objašnjava naš sagovornik.

Milivoje Danilović je radio kao majstor, zidao je i malterisao. I on je prošao slično.

“Za 48 dana zaradio sam 107.000, isplaćeno mi je  38.000. Ranije sam za Ivana radio u “Sintetici”, jedva sam izvukao novac, ali opet sam se prihvatio poziva za Lebane jer se posao teško nalazi. Mislio sam opet ću se pomučiti za naplatu, ali ipak će na kraju biti sve u redu. Međutim, prošlo je mnogo vremena, a računi za struju i druge dažbine stižu, nema od čega da se živi. Mi smo sirotinja, nismo tamo otišli pare da gomilamo, nego da zaradimo da preživimo”, priča ovaj stariji čovek.

I braća Goran i Boban Stanković, keramičari, tvrde da im Cakić duguje između 1.600 i 1.700 evra.

Vlasnik I.C-Rivestimenti Leskovac demantuje sve navode naših sagovornika. Saše Jovanovića se jedva setio, pa je kasnije tvrdio da sa njim nema ništa jer ga je angažovao drugi podizvođač, Milivoja Danilovića, kaže, čak i ne poznaje.

“Ništa od toga što su vam ispričali nije tačno. Ja sam sve svoje radnike izmirio do dinara. Evo, Goran keramičar i dalje radi za mene. Dakle, ako pišete, pisaćete – laž”, kaže neljubazno Ivan Cakić.

Ponovo smo pozvali Gorana Stankovića koji nam je priznao da je posle Lebana sa Cakićem radio “neke sitne poslove u Leskovcu i Nišu”.

“To što smo radili kasnije, isplaćeno mi je, ali ono iz Lebana nije. Nije samo nama ostao dužan već većini od tridesetak radnika, pa smo primorani da ga tužimo jer drugo rešenje ne vidimo”, veli Goran, koji trenutno radi na Pašinoj Česmi.

Inače, Ivan Cakić je predlagao da se svi radnici sa njim okupe u sedištu Jugmedie pa “da se tu pogledamo u oči”, ali nije mogao da precizira kada, zbog zauzetosti.

Milica Ivanović