Vodeći ljudi u Gradskom odboru Srbija centar u Leskovcu su se, izgleda, veoma naljutili na novinare što se juče, u nedelju, nisu pojavili na njihovom štandu i pres konferenciji, a svoju ljutnju pretvorili u bes, malicioznost i držanje predavanja, kao da je sav problem upravo u novinarima, koje su sve vreme prethodno hvalili za objektivost i hrabrost, nas, novinare iz Leskovca.

 U jednom trenutku nam daju pravo na jedan dan odmora, u nedelju, u drugom ga osporavaju pozivajući se na kasirke koje moraju da rade i na taj, u Bibliji sveti dan, a usput nas nazivaju amaterima.

Jer, zaboga, oni su predstavljalji svoj program, kojeg su, uzgred, trebalo da predstave davno, u predizbornoj kampanji.

Poštovane gospođe i gospodo iz SRCA, imate li srce?

Pratili smo svaku vašu konferenciju, objavljivali svako saopštenje sa retkim izuzecima, a što se Jugmedie tiče, nismo samo ona koja se tiču drugih medija i novinara jer je politika kuće takva, i nismo pre neki dan jedno saopštenje u celosti jer dve trećine tog saopštenja je ponavljanje našeg teksta.

Dodatno da saopštim da se tekstovi o politici i političarima nalaze na najnižoj skali čitanosti, bar kod Jugmedie.

Svesna sam da su novinari za sve stranke, bez izuzetaka, dežurni krivci i na to sam ja postala imuna, a već se navikavaju i mlađi članovi naše redakcije, ali niko nas ovako skoro nije “namazao” kao vi sa vašim srcima.

Pa da počnemo od početka. Ja sam vam poslala poruku o umoru, bez da vam se pravdam da sam u nedelju imala zakazan obilazak sela u vreme vaše pres konferencije, a umor i jeste kod nas konstantan, jer mi, za razliku od kasirki, čiji posao je težak i veoma ga uvažavam, ipak imaju po jedan slobodan dan u nedelji. Novinari Jugmedie, za razliku od vas gospođe i gospodo iz SRCA, imaju slobodne samo dve nedelje tokom godišnjeg odmora i ni jedan dan više, kada je urednica u pitanju, uz slobodu da svako može odsustvovatoi kada mu zatreba, ali to je retkost i nužda.

Da niste jedina stranka kome novinari Jugmedie nisu došli na jednu pres konferenciju, navešću vam primer režimske SNS. Godinama, na primer, ne pratimo čišćenje deponija, preskačemo mnoge pres konferencije jer ne stignemo, preksočimo i po neku, ali veoma retko, pres konferenciju opozicionih stranaka.

Nikada nas niko zbog toga nije prozvao i uvredio, nikada.

I što se tiče komentara gopspodina Vladimira Šiškina da se portali, gle, samo portali koji dobijaju mrvice, finansiraju iz budžeta grada “pa shodno s’tim, novinari bi trebalo da prate sva dešavanja u gradu (jer im je to posao i plaćeni su za to)”, da Vam još jednom pojasnim: Mediji dobijaju novac iz budžeta grada za realizaciju projekata s kojima konkurišu, a reč je o projektima od javnog interesa, kao udruženja koja se bave socijalnom problematikom, na primer, i još sisjaset udruženja, pa ni jedno Vama za to ne odgovara.

S druge strane, jednom za svagda shvatite, politčke stranke ni u jednom konkursu nisu prioritet i medijski konkurs ne tretira njihovo delovanje kao javni interes, posebno se novac ne daje za praćenje dnevnih događaja. To je, čak, striktno zabranjeno.

“Nije na novinarima da sude šta treba a šta ne bi trebalo objaviti” i to kaže čovek koji je šetao za slobodu medija???

E, jeste upravo je na medijima da procene šta treba, a šta ne treba da objave!

A što se vašeg programa tiče, biće još predstavljanja…