On je završio Medicinsku školu Leskovac, koja je, očigledno “prošla kroz njega”, a ne samo on kroz nju. On je mladi čovek koji se humanosti učio od starijih kolega, dokazanih profesionalaca.
Javio se Jugmedii i o sebi napisao sledeće:
“Ja sam Mirsad Ibrić ,medicinski tehničar Opšte bolnice -palijativno odeljenje ogranak u Vlasotincu.
Doveo sam pacijenta na konsutativni pregled kod onkologa i u tom trenutku sam video baku kako pada.
Prišao sam, podigao je, pošao ka klupi kada je došla njena ćerka. Neposredno nakon toga, baka se probudila.
Kolabirala je na trenutak.Popila je malo vode i smestili smo je u automobil njene ćerke.To je to.”
Javio se i Mirsadov stariji kolge Jovica Jole Stojič, koje posle 32.5 godina rada u leskovačkoj bolnici, nastavio da radi u Nemačkoj.
“Mirsade, moja ljudino! Znači dobar sam ti bio “ucitelj” na pripravnickom.
Čast mi je sto te znam, i ti si samo pokazao svima kako treba da radi pravi profesionalac.
Čestiram ti od srca tvoj glavni tehničar.
Porodici Ilić brz oporavak, majci Cama gospodjo u moje lično ime i ime Mirsada Ibrića HVALA od srca”.
Mirsad je i umetnik. Ima svoj studi. Oženjen je i ima dva dragulja od sinčića. Dobitnik je Oktobraske nagrade grada Leskovca.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Bravo, Mirsade! Skroman, profesionalan i pre svega čovek na mestu. Medicinska škola Leskovac je očigledno odnegovala pravog humanitarca. Divan gest koji pokazuje da palijativna nega nije samo posao, već poziv. Svaka čast!
Prelepo je videti ovakav odnos između starijeg kolege Jovice i mladog Mirsada. Kada se humanost uči od najboljih, rezultat je ovakav predivan gest. Mirsade, svaka čast na profesionalizmu i empatiji, a baka Cami želimo brz oporavak!
On je završio Medicinsku školu u Leskovcu – školu koja je, očigledno, „prošla kroz njega“, a ne samo on kroz nju. Mladi čovek koji je plemenitost i humanost učio od starijih kolega, dokazanih profesionalaca.Kada se javio redakciji, o sebi je napisao skromno i jednostavno:
„Ja sam Mirsad Ibrić, medicinski tehničar Opšte bolnice – palijativno odeljenje, ogranak u Vlasotincu. Doveo sam pacijenta na konsultativni pregled kod onkologa i u tom trenutku sam video baku kako pada. Prišao sam, podigao je i pošao ka klupi, kada je stigla njena ćerka. Baka je na trenutak kolabirala, došla je sebi uz malo vode i smestili smo je u automobil njene ćerke. To je to.“ Na ove reči nadovezao se i Mirsadov stariji kolega, Jovica Jole Stojić, koji je nakon 32,5 godine rada u leskovačkoj bolnici karijeru nastavio u Nemačkoj:
„Mirsade, moja ljudino! Znači, dobar sam ti bio učitelj na pripravničkom. Čast mi je što te znam, pokazao si svima kako treba da radi pravi profesionalac. Čestitam ti od srca, tvoj glavni tehničar! Porodici Ilić želim brz oporavak, a majki Cami – gospođo, u moje lično i Mirsadovo ime – HVALA od srca!“ Mirsad je mnogo više od posvećenog medicinara – on je i umetnik sa sopstvenim studiom, ponosni suprug i otac dvoje divnih sinova, kao i dobitnik Oktobarske nagrade grada Leskovca. Bravo, Mirsade!