Samo tri rimske carske grobnice van Rima su u Srbiji, a samo u jednoj je pronađeno carsko zlato, evo u kojoj

Samo tri rimske carske grobnice van Rima su u Srbiji, a samo u jednoj je pronađeno carsko zlato, evo u kojoj
Podeli:

Tokom današnje promocije knjige „Arheologija muzeja Krajine“, autora Gordana Janjića, areholog muzejski savetnik iz Negotina, predstvaljeno je arehološko blago tog muzeja, a najveću pažnju privukao je deo o  Šarkamenskom nalazištu “Vrelo”, rodnom mestu rimskog imperatora Maksimina Daje, gde je u mauzoleju njegove carice-majke pronađen set zlatnog nakita.

Promocija knjige je održana u Narodonom muzeju Leskovac na kojoj je sam autor govorio o svojoj knjizi, izdata 2016. godine. Knjiga je plod dugogodišnjeg rada samog Janjića, inače, bivšeg direktora negotinskog muzeja.

Pokazalo se da smo tokom istraživanja rezidenciono-memorijalnog kompleksa rimskog imperatora Maksimina Daje s početkom 4. veka nove ere, 1966. godine 2. oktobra, pronašli set zlatnog nakita, kojim je potpuno demistifikovana priča o tome ko se tu nalazio i ko je tu živeo“, kazao je Janjić.

Svi rimski carevi su sahranjivani na Marsovom polju u Rimu i to je danas Trg svetog Petra u Vatikanu, svi osim, možda, trojice.

Šarkamen

Mi ne znamo kako je izgledao grob jednog rimskog cara. Svi su potpuno opljačkani, nemamo predstavu o tome. Jedina  tri poznata carska mauzoleja van Rima jesu 2 na Romulijani, na Gamzigradu, i jedan na Šarkamenu. Ta dva su potpuno opljačkana i nema nikavih nalaza. Jedini koji nije do kraja opljačkan je mauzolej na Šarkamenu, koji je doneo 204 grama zlata. Neću pogrešiti ako kažem da je to nalazište ništa manje važno od Tutankamonove grobnice jer je jedini carski nalaz, lično vezan za carsku majku, jeste taj sa Šarkamena“, istakao je Gordan Janjić.

Zanimljiva su u negotinskom muzeju i dva rimska čamca na Kusjačkom pristaništu iz prvog veka nove ere, i to su jedina dva čamca na donjem Dunavu, dužine od 9 i 7 metara. Iz praistorije je takođe zanimljiva zbirka oružja s prelaska iz bronzanog u gvozdeno doba, zatim srednjevekovni nalazi – naušnice „tipično srpski nakit kada se pojavljuju Nemanjići, od masivnog srebra“ i tako dalje.

Naša zbirka je izuzetno bogata  za koju sam emotivno vezan zato što sam lično učestvovao u iskopavanjima, na primer na Šarkamenu, kao i Mokranjske stene, sa koga imamo izuzetan nalaz”, zaključio je ovaj vrstan muzealac i izvanredan poznavalac arheologije Krajine.

Moderator je bila Julijana Pešić areheolog muzejski savetnik u leskovačkom muzeju.


Podeli:
  1. Ćitao sam najavu za ovaj događaj i pitao sam se šta će nam pa on. Promocija knjige iz 2016? Ali vi ste g. Milice majstor. Od ničega napravite mnogo. Evo, nisam znao za ovo zlato, posebno ne da su samo tri carske grobnice rimske van Vatikana i to baš u Srbiji




    1



    0
  2. Zasto ste presli auto putem preko Rimske nekropole sa taliko puno grobova i vrednog nalaza? Zar to nije bio vredan muzej na otvorenom koji je mogao da ostane pokraj puta sa iskljucenjima i svratistu od kojeg bi svi imali koristi?! Ko zna sta sve ima po privatnim kolekcijama i kolike su kolicine neprocenjivih predmeta sa najvecom karatazom zlata! Sramota je za drzavu sto je za sve dobra osim za svoje gradjane i svoju decu. Srbska deca gladuju i manjina smo u svojoj drzavi! Dok se pale objekti i zatrpavaju grobnice da se ne bi ukapiralo o cemu se radi! Sramota!!!




    0



    0

Comments are closed.