Neki Strojkovčani bili su primorani da se okrenu porodičnom biznisu, drugi su to uradili da bi nadmudrili komšiju, a opstali su samo najbolji, pa je sada u leskovačkom selu Strojkovce svaka peta kuća preduzeće.
Do pre nekoliko godina se u svakoj kući nešto radilo i proizvodilo, nešto legalno nešto na crno. Međutim, navalile inspekcije, kupci postali probirljiviji, pa su se mnoge firme ugasile, pričaju meštani.
Ovde dominiraju strugare i firme za preradu drveta, uglavnom bukovog do koga se lako dolazi na obližnjoj izadašnoj planini Kukavica. Negde se prave palete za transport voća i povrća, drugde delovi nameštaja, ali ima i većih firmi sa finalnim proizvodima od drveta i sa po stotinak zaposlenih.
Iako Strojkovce nema vodvodnu i kanalizacionu mrežu, ni asfaltirane puteve, osim onog glavnog koji vodi od Leskovca ka Vučju, a na kome još stoji kocka od pre pola veka, ovde ima i trgovina na malo i veliko, dve poljoprivredne apoteke, dve vulkanizerske radnje, frizerski saloni, ali i predstavništvo velikog inostranog prevoznika.
“Mi smo svojevrsni fenomen. Nema vode, kanlazicije ni asfalta, a firme koliko ti duša želi. Ovde zvrje kamioni sa stranim registracijama, ali se često i zaglave u blatu, kao jesenas jedan Makedonac tu negde ispred moje kuće koji je došao da kupi palete”, priča Dragan Vujić, vlasnik porodične zanatske radnje „Vujić“ u kojoj se proizvodi drvena ambalaža.
Preko puta „Vujića“ je zanatska zadruga „Dani“, koja proizvodi i izvozi drvene elemente. Vlasnici su u srodstvu. Kunu se da nisu jedni drugima krali ideje.
Kolevka “Srpskog Mančestera”
Leskovac je nekada bio poznat kao srpsk Mančester po veoma razvijenoj tekstilnoj industriji. Kolevka je upravo Strojkovce, gde su 1882. godine stigle prve, prokrijumčarene sprave za proizvodnju gajtana, tamo gde je sada deo muzeja
“Moja supruga i ja smo ostali bez posla kao i njen brat i snaha. Mi smo od otpremnina i od prodaje stoke kupovali mašine, kao i oni”, veli Vujić.
Većina meštana Strojkovca u porečkom kraju porečkog kraja živela je od proizvodnje voća ili od rada u vučjanskim fabrikama. Fabrike su se zatvorile, hladnjače propale, a cene višanja, šljiva, jabuka i krušaka pale na niske grane.
“Od nečega mora da se živi, muka je ljude naterala da se drvom bave, a Strojkovčani su vredni ljudi”, komentraiše Goran Kocić koji sa suprugom Draganom vodi „Drvoprodukt Kocić“ d.o.o. za proizvodnju kreveta, sa oko 70 radnika. Njih dvoje su u firmu uložili sve što su zaradili u Austriji, a sada svoje krevete izvoze u zemlje bivše Jugoslavije.
Kao i kod Kocića i u preduzeću „Bata Đ“ Bratislava Đorđevića, koji ima i svoj salon nameštaja, radi se na savremenim kompjterizovanim mašinama.
“Počeo sam posao sa 27 godina i sa jednim radnikom u porodičnoj kući, a sada zapošljavm 40 meštana. Šta da vam kažem osim da mi smo Strojkovčani ambiciozni i vredni”, komentariše Đorđević.
Ovde je već sazrela i druga generacija preduzenika. Dragana Stojanović je diplomirala ekonomiju na beogradskom univerzitetu, ali je i tokom školovanja znala da će se vratiti u Strojkovce i voditi očevu poljoprivrednu apoteku.
“Nisam htela da jurim državni posao i da se ponižavam. Ide kako ide, preživljava se”, veli mlada žena.
Njen komšija Mimomir Marković je trgovinu „Guma trejd“ otvorio sa 21 godinom i njome izdržava porodicu. Kaže da su Strojkovčani ljudi posebnog kova, ali da nisu mnogo maštoviti.
“Čim nekome krene posao, komšija otvara istu proizvodnju, a usput nikne još nekoliko na crno. Skoro da svaka kuća ima bansek za sečenje drvene građe”, priča.
Pionir sa drvenom građom bilo je zapravo preduzeće „Drvopromet“ u obližnjem Nakrivnju, rasadnik kadrova i dvadesetak strugara u Strojkovcu, od kojih su neke prerasle u ozbiljne svetske firme.
“Ovakvog sela nema nigde u Srbiji. Kladim se da brze pošte imaju više kod nas posla nego u samom Leskovcu”, priča Mimomir Marković, čija je radnja pored glavnog puta, pa poštari obavezno stanu i pitaju za adresu porodičnih firmi.
Milica Ivanović
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Svaka cast!
Bas. Prijatno sam se iznenadila i stvarno svaka cast ljudima. Deluju inspirativno na mene.
Videcemo sta ce ti preradjivaci i uspesni privatnici drveta da rade kada vise ne bude drveta za secu, a drveta na Kukavici je sve manje i manje, jer svi seku, a niko ne posumljava poseceno… Plate jedno, iseku 3 u dogovoru sa sumarima. Da ne govorim o eroziji zemljista i mogucim poplavama sela u podnozju kojih ce biti i to onakvih kakve su do sada gledali samo na televiziji…
u potpunosti podrzavam milana jovica
ma ne plate nista samo seku i u bistro kafanu na rucak sa sumari
A kako je počela prerada drveta u u Strojkivcu. Pa donesena je iz Nakrivnja. Iz Drvopromet, vlasnika Dobrivoja K. A doneli su je njegovi najbliži rodjaci i bivši najbolji prijatelji kojima je poklonio poverenje da mu vode firmu i naučio ih zanatu a oni su mu ukrali i proizvodnju i zanat i još po nešto. Onako na poverenje. Zato je danas Drvopromet propao a pojedinci iz Strojkovca glume velike gazde i uspešne privrednika. Ali, ništa što je na tuđoj nesreći nastalo nije večno pa neće ni ovo. Naravno, ovo mislim na ove ,,velike,,. Ovi sitni su tu silom prilika nastali. A Strojkovčani znaju ko si ti ,,veliki,,. Zato pojedinci, bolje da se pokriju po ušima i da ćute a ne da se hvale kako su uspešni. Mislim da je Jović objasnio i kako se postaje uspešan. U dilu sa šumarima. Lako proverljivo.
A niko ne pominje sto se zakon o radu ne postuje ni malo , i sto se radnici ucenjuju i maltretiraju …
Svaka ti je na mestu kolega. Ovi glavni i najveći su radili i vodili proizvodnju kod Docka u Drvopromet. Ne samo to, krali su od njega sve što su stigli. Prvo ideje, a onda i sve ostalo. Prednjačili su najbliži rođaci i familija. A kad je Docko počeo da „tone“ oni su ga prvi izdali, prodali i napustili i odmah pokrenuli sopstvenu proizvodnju, naravno, potpuno istu kao onu kod Docka. Docko je propao a oni su sad uspešni. Sram da ih je. Da ćute i da se sakriju u mišju rupu od sramote. U Nakrivnju i Strojkovcu tačno znaju koji su to veliki biznismeni i ako pitate mestane, svi će vam reći najgore o njima. Toliko o uspešnom selu sa razvijenom proizvodnjom.
P.S. Samo kada bi im upala nezavisna inspekcijska kontrola, negde iz Vojvodine ili Beograda, tvrdim da bi u roku od 3 dana, 80% njih zatvorili radnje. Sve crnjak do crnjaka, od nabavke, preko proizvodnje do radnika i njihovih robovlasnickih plata.
I to malo drva na kukavici sto je ostalo brze bolje posecite,redakcijo ajde istrazite malo sve sume posekose na crno pa normalno je da su uspesni kad ima dzaba sirovine.Svi to znamo al se pravimo ludi.
Lepo si primetio!Sada se hvale kako su sposobni i seku stabla al se bojim da ce im klizista sa goleKukavice zatrpati te „fabrike“ a ppotomstvo ce disati iz boca kiseonik.Ma samo napred!
Celo Vučje ima sklizne i da se spoji sa Leskovac. Posle nema da putuju opštinari na rabotu, al i tad bi podizali putni troškovi.
Dosta od ti Strojkovcani sam pomogo ja i moja sposobnost sa pare i male kamate Bajo moi,i sad kd im zatreba oni se javljaju Miskuru pa vrcu za mesec il dva .Al tako sam u mogucnos a drugi nisu koe da si radim
Mislim da bih tu detektor lazi resio svaku dilemu i nedoumicu o svakom navedenom pojedincu i svaki dalji moj komentar je suvisan jer prava istina je negde tamo.