Jučerašnje otvaranje izložbe „Srpski srednjovekovni spomenici u opasnosti“, kojim je označen početak programa „Leskovac – prestonica kulture“, prošlo je bez prisustva novinara sa četiri leskovačka portala, čiji vlasnici i novinari nisu bliski ili nisu članovi vladajuće SNS stranke.

Posle provere, Jugmedia je došla do informacije da je o tome odlučivalo Ministarstvo kulture Srbije, na čijem je čelu Nikola Selaković, koji je i otvorio izložbu.

Iako PR gradonačelnika Leskovca Sanja Stevanović to potvrđuje u izjavi za Jugmediu, teško je poverovati da su u kabinetu ministra imali precizne informacije o tome ko jeste, a ko nije blizak ili član SNS-a. Pre će biti da su ti podaci do Selakovića stigli sa lokala.

„Mi nismo o tome odlučivali, već Ministarstvo. Oni su slali pozive“, kaže Stevanovićeva.

Izložba nije, kako bi bilo logično očekivati, postavljena u muzeju, već u LKC-u, a direktorka ove ustanove Sanja Conić kaže da nije bila zadužena za pozive.

„To pitajte onog malog i Jelenu iz kabineta. Lokalna samouprava i Ministarstvo su pravili spiskove“, rekla je Conićeva.

Ova izložba trebalo je da bude otvorena 21. februara i tada je stigao poziv direktno iz LKC-a, u kojem je pisalo da će je Selaković otvoriti i da ona predstavlja početak programa „Leskovac – prestonica kulture Srbije“. Dan pre otvaranja, iz LKC-a je stiglo drugo saopštenje, u kojem je navedeno da se otvaranje odlaže iz tehničkih razloga, ali novi datum nije naveden.

Tada je iskusnijim novinarima već nešto bilo sumnjivo. Ispostavilo se da su sumnjivi i suvišni oni koji „nisu njihovi“.

A „njihovi“ su bili sve dok su im objavljivali stručne radove, govore na skupovima i pratili svaki korak. Takav primer je državni sekretar Dejan Antić, rodom iz Vranja, koga je svojevremeno Leskovac dočekao raširenih ruku. Posebno Jugmedia, videvši u njemu mladog i perspektivnog istoričara, politički neopredeljenog.

U međuvremenu, isti Antić je zamerao Jugmedii što prati proteste studenata, a na jučerašnjoj izložbi bile su i leskovačke televizije koje su takođe izveštavale o protestima mladih u Leskovcu.

Na otvaranju su bili i mediji iz Niša, ali samo oni veoma bliski SNS-u, kao i članovi iste stranke iz Leskovca, koji sa kulturom imaju veze koliko i autorka ovog teksta sa NASA-om.

Inače, ovo je prvi put da čitaoci Jugmedie nisu reagovali zato što nemamo izveštaj sa otvaranja nekog događaja na kojem je prisutan ministar, pa je procena da Jugmedia nije izgubila ništa time što nije pozvana.

Ostaje, međutim, gola činjenica o pokušaju degradacije i diskriminacije četiri portala, njihovih urednika i novinara. Ali, najiskrenije, ni Jugmedia ne oseća gubitak, iako su njeni novinari među retkima koji o kulturno-istorijskom nasleđu pišu redovno i stručno. Nastavićemo i bez Selakovića, i bez Antića, i bez lokalne samouprave.

Postavlja se još jedno pitanje – diskriminacija čitalaca četiri najuticajnija medija u Leskovcu. Jer, ako ovaj program nastave da vode Selaković i Antić, onda može slobodno da se kaže da Leskovac nije prestonica kulture svih građana.

Selaković je prvi ministar koji je posegao za ovako nepopularnim gestom. To ne radi čak ni njegov šef, predsednik Srbije, pa se s pravom postavlja pitanje ko mu je bio učitelj. Možda se setio prakse SPS-a iz devedesetih godina, kada je funkcionerima i članovima te stranke bilo zabranjeno da komuniciraju sa, za njih, nepodobnim medijima.

Dan pre Selakovića, u Leskovcu je, odnosno u Opštoj bolnici Leskovac, bio ministar zdravlja Zlatibor Lončar. Svi novinari bili su pozvani. Sa ministrom informisanja Borisom Bratinom, svi novinari su pre manje od mesec dana imali radni sastanak, a atmosfera je bila na zavidnom nivou.

Redakciji Jugmedie veoma je žao što ispisuje ove redove o diskriminaciji umesto izveštaja o izložbi. Ali to nije naš hir, već hir ministra koji je, iz samo njemu znanih razloga, odlučio da i na lokalu deli novinare.

Foto: Sajt grada Leskovca