Posle prvenca „Ispreturano vreme“, leskovačka pesnikinja Danijela Radovanović izdala je svoju drugu knjigu pesama koje kritičari porede sa stihovima slavnog Rilkea i Penelopinim statičkim aktivizmom, ubrajajući je u sav vrh pesničkih ostvarenja savremene srpske poezije.

„Danijelina poezija je u duhu vremena ove generacije, novog senzibiliteta , istovremeno i lirska i refleksivna, pogodna za pamćenje i umetničko govorenje. Ovu knjigu poezije Danijele Radovanović ubrajam u uzan krug najboljih pesničkih ostvarenja savremene srpske poezije nastale poslednjih nekoliko godina“, piše Mirolsav Dimitrijević.

Za razliku od poezije u prethodnoj zbirci, u zborci „Svi napukli svetovi“ Radovanovićeva se okrenula sebi, svojim emocijama, ali smelo iskoračila i u „veliku istinu, u konačni obračun sa pesmom koja rađa pesnika“.

„Stih se malo žali/malo misli i peva/dok luta zvekom i odjekom/po parku i po kamenjaru/stih se malo sanja/a malo poriče/dok vuče se štapovima starca/po ulicama naveče od sedamdo devet/odlazi pa odlazi/ukratko radi šta hoće/kad hoće i s kim hoće/sve dok jednom ne postane/nešto glasniji nečiji uzdah/a onda svačija pesma“

Ili:

„Ne znam da li je šteta//ali pomešali su nam se atomi/sad više ne mogu da ti vratim ništa/što sam od tebe uzela/ni ti meni“

Danijela Radovanović, rođena Stanković, je profesor je srpkog jezika i književnosti. Profesor je u Ekonomskoj školi Leskovac.