Svi radioaktivni gromobrani na području Niša i Aleksinca, njih ukupno 26, trebalo bi u skorijem periodu da budu uklonjeni, najavljeno je iz Nišavskog upravnog okruga. 

Načelnica  tog okruga Dragana Sotirovski rekla je da je okrug pokrenuo inicijativu za uklanjanje gromobrana i uskoro će zbog toga u Nišu biti održan sastanak predstavnika svih relevantnih gradskih ustanova sa ministrom za zaštitu životne sredine Goranom Trivanom i predstavnicima Agencije za zaštitu od jonizujućeg zračenja. 

„Verujem da će Niš, posle Beograda biti prvi grad u kome će radioaktivni gromobrani biti uklonjeni. Prema informacijama kojima raspolažemo postoje fondovi sa sredstvima za tu namenu i sada je stvar organizacije svih nas da taj posao obavimo„, izjavila je Sotirovski.

Ona je podsetila da je uklanjanje radioaktivnih gromobrana predvidjeno domaćim zakonodavstvom, ali je to i obaveza naše zemlje u procesu pristupanja Evropskoj uniji.

Inspektor Odeljenja za zaštitu od jonizujućih i nejonizujućih zračenja u Nišavskom okrugu Igor Marjanović kaza je da radioaktivni gromobrani kojih u Nišu ima 24, a u Aleksincu dva, ne predstavljaju opasnost po okolinu, ali da je rok za njihovo uklanjanje prema Zakonu o zaštiti od jonizujućih zračenja istekao još maja 2014. godine. 

Marjanović je rekao da je svim merenjima utvrdjeno da nema povećane doze zračenja u blizini radioktivnih gromobrana

„Radioaktivni gromobrani imaju takvu konstrukciju da je polje zračenja iznad gromobrana. Ispod gromobrana nalazi se olovna zaštita koja se služi da se polje zračenja ne spusti nadole„, objasnio je Marjanović.

Od 24  radioaktivna gromobrana u Nišu, 16 se nalaze na preduzećima, a osam na stambenim zgradama.  Radiaktivnih gromobrana ima u preduzećima u krugu Elektronske i Mašinske industrije, tri gromobrana su na zgradama na Bulevaru Nemanjića (brojevi 20, 46 i 52) dva su na zgradama  u ulici Vojvode Mišića (brojevi 36 i 3), a po jedan u Ulici Vojvode Tankosića 9, Ulici Prijezdinoj 14 i Ulici Obilićev venac 9. 

„Glavni problem za uklanjanje radioaktivnih gromobrana predstavljaju finansijska sredstva. Ovlašćene kuće uklanjanje naplaćuju 180.000 dinara, ali još oko 100.000 dinara mora da se odmah plati za postavljanje novog gromobrana jer objekti ne mogu da se ostave bez gromobranske zaštite„, izjavio je Marjanović.

On je kazao da sredstva za uklanjanje gromobrana treba da obezbedi vlasnik, odnosno korisnik, ali vrlo često nije nimalo lako utvrditi ko je vlasnik.

„Imamo slučajeve da je jedan gromobran koristilo desetak preduzeća. Ta preduzeća se nalaze u stečaju, a pravno-imovinski odnosi medju njima nisu rešeni. Slična situacija je i sa zgradama, ima gromobrana koji se nalaze izmedju zgrada i teško je ustanoviti ko je vlasnik„, istakao je Marjanović.

Radioaktivni gromobrani, dodao je on, u našoj zemlji postavljani su 70-tih i 80-tih godina, a u akciji koja je realizovana 2014. godine  u Nišu je uklonjeno je osam gromobrana.

Prema podacima Agencije za zaštitu od jonizujućeg zračenja na području Srbije postoji nešto više od 600 radioaktivnih gromobrana.