LESKOVAC – Slika pod nazivom LARTOP-LIGHT master slikara Ivana Milenkovića iz Leskovca proglašena je najboljom među 43 odabrana rada na predstojećem tradicionalnom Oktobarskom likovnom salonu u Leskovcu.
Iz Leskovačkog kultrunog centra, organizator salona, saopšteno je da je drugu nagradu dobila Katarina Novaković, master likovnih umetnosti, za triptih PAS, (ulje na platnu), a
treću Jovana Đorđević, master likovnom umetniku grafičaru za grafiku „Raspadanje“.
Za ovogodišnji Oktobarski likovni salon svoje učešće prijavilo je 49 autora i priložilo 93 rada.
Komisija u sastavu: prof. mr Perica Donkov, predsednik, Milica Todorović, istoričar umetnosti član i prof. dr Srđan Marković, član, posle pregleda pristiglih radova, odobrila je 43 slike trideset troje autora za izložbu na 53. salonu.
Komisija je konstatovala da je odaziv autora veći no prošle godine, da su se pojavila nova imena na likovnoj sceni i da je kvalitet radova na znatno višem nivou.
Posle izvršene selekcije radova, komisija je donela jednoglasnu odluku o nagradama.
Izložba, koju će otvoriti Srđan Marković, zakazana je za 28. oktobar u 19 časova.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Stvarno ste mogli da objavite i fotografije nagrađenih radova 🙂
Ne verujem da bi se autori bunili.
I ne samo nagradjenih.
Ljudi koji rade u kulturi (čast izuzecima) pričaju, jedni drugima iza leđa, o tome kako se njihove kolege koriste svojim položajem, prave neke dilove mimo institucija, uzimaju novac i stavljaju ga u svoj džep. Ili, ako ne uzimaju novac, onda idu onom linijom – ja tebi nagradu, ti meni nagradu, ja tebe zovem na festival, ti mene zoveš na tvoj, ja tebe u žiri, ti mene u žiri… O tome se priča, ali niko nije spreman da prijavi kolegu, ili neku nepravilnost, nego se gunđa sebi u bradu i šire se glasine.
A novac za kulturu, kog nema dovoljno, i kog svakako nema za neke inovativne projekte i mlade autore, nekako se prepere preko tradicionalnih manifestacija (još iz onog nekog vremena, kad su te manifestacije imale težinu). Prepere se, recimo, tako što se neke stvari (na primer ozvučenje i tome slično) plate pet puta skuplje. To je samo jedan od mogućih primera; da bi se otkrilo šta se sve radi morale bi se angažovati nadležne službe. Pod uslovom da i kod njih ne vlada korupcija.
Svi se znaju, svi su u kulturi kulturni, svi idu linijom nezameranja, svi se ograđuju kako to nije njihov posao da se bore protiv nepravilnosti. A i kad bi se krenulo u obračun, onda bi sve to završilo na sudu. E, tu bi tek počela božanstvena tragikomedija.
I tako..
A zašto pisci, iza ledja pod nadimcima pljuju kolege, a uživo im lažno kliču -bravo!, misleći sve najgore o piscu? Zašto, ako su umetnici i ako su vlasnici slobode da javno izraze stav o svemu i svakom? Zbog čega je to tako? I kud se dela iskrenost, ako lažu političari narod, lažu književnici sebe. Gde nestade istina?
Pisci su presujetni, leze se u lice, a podvaljuju jedni drugima, ljubomorni su, zavidni, neiskreni pre svega i lažno se podržavaju. Eto na kom stepenu-stupnju-je kultura u Leskovcu. I posle im kriva vlast, ne nego oni sami.
Omaz kafi, cigareti i pepelu. Milioni jutara, kada dan treba da pocne. Milioni ljudi pocinju dan izlazeci iz pecine snova, polako shvatajuci da su budni. Telo iz stanja mirovanja treba uveriti, namamiti da predje u stanje aktivnosti, hiljade prisilnih pokreta koje treba obaviti i osecati ponovo stari teret odgovornosti. Solja tamno braon napitka priziva obecanje jasnoce budnosti, jutarna kraljica, gorka na svoj nacin, od roda neke biljke, ni voce ni povrce, tajnovita i tamna. Evo i dima iz biljke vatrom zapaljene. Dim i napitak, dve hemijske tajne, ko zna sta sa telom rade, kao i sve drugo sto unosimo. Ostaje pepeo i soc, seansa je zavrsena, da bude ponovljena, kao permanentna zacaranost.