VLASOTINCE – Dobra organizacija, volja i ljubav prema poslu je balans za uredan život u porodici i snaga za prevazilaženje neizvesnosti oko nepostojećeg stalnog radnog mesta, priča za Jugmediu Ivana Stanojević koja je juna ove godine izabrana na funkciju sekretara Skupštine opštine Vlasotince.

Diplomirala je 2006. godine u Nišu. Dve godine je radila u Osnovnom sudu u Vlasotincu kao volonter i još tri kao pripravnik, potom u Kancelariji javnog beležnika, pa u Crnoj Travi.

“Ja u stvari nikada nisam zasnovala stalni radni odnos. Svuda sam bila angažovana na određeno vreme, kao i ovde u Vlasotincu, na mandatni period od 4 godine. Mi smo generacija koja se navikla na neizvesnost. Verovatno smo postali svesni da je danas vrlo teško doći do stalnog zaposlenja, pa čak i kada imamo posao za stalno prisutna je neizvesnost. Guramo nekako”, priča ova mlada žena i majka, koja ima položen i pravosudni ispit.

Posao skupštinskog sekretara je zahtevan i složen, ali ne i nepoznat Ivani jer je isti posao radila i u Crnoj Travi.

“Mnogi kažu da je posao suvoparan, ali ja pokušavam da u njega unesem kreativnsot, da jezik akata prilagodim odbornicima, predstavnicima naroda, ljudima koji nisu vični pravu”, objašnjava ova rođena Vlasotinčanka koja je diplomirala sa prosečnom ocenom – devet.

Misli da posao skupštinskog sekretara više odgovara ženama nego muškarcima.

“Ovaj posao zahteva veliku organizovanost, veliku posvećenost radu i marljivost. Mislim da su to osobine koje nedostaju muškarcima, sa izuzecima, naravno. Ovakvi referati, ovakva vrsta poslova više odgovara ženama”, zaključuje.

Ima dana, kaže, kada cela služba ostaje na poslu po čitav dan, posebno kada se pripremaju skupštinske sednice. Tada u pomoć priskaču njena svekrva i suprug Jugoslav, prosvetni radnik, koji se brinu o sinu Dušanu, učeniku petog razreda, i o kućnim poslovima.

“Kad volite neki posao, ništa nije teško, bez obzira što se mi pravnici praktično školujemo celoga života, ali podrška porodice je od neprocenjivog značaja”.

Većina iz njene generacije je završila fakultete i otišla u veće gradove, najviše u Beograd. Ivana nikada, veli, nije razmišljala o odlasku iz Vlasotinca, bez obzira što se cele decenije bori sa neizvesnošću oko posla.

“Svoje Vlasotince ne bih dala ni za šta na svetu. Ovde su mi koreni, porodica, prijatelji. Ja sam patrijarhalno vaspitana pa bi mi bilo veoma teško da se odvojim od porodice i Vlasotinca”,  priča Ivana Stanojević iz stare vlasotinačke porodice Vidosavljević, sa majčine strane.

Čak i planirano uvećanje porodice, i u njenom slučaju, zavisi od toga gde će se skrasiti sa radnim mestom.“Jedna reforma, druga reforma, Zakon o zabrani zapošljavanja, sve od danas do sutra, ali naravno da planiramo uvećanje porodice”.

Milica Ivanović