Stanovnici koji su pre Slovena bitisali na prostoru današnjeg Leskovca živeli su u ekološkim kućama, hranili se zdravo i oblačili udobno i lepo, mereno današnjim aršinima zdravog načina života.

Do tog zaključka došli su stručnjaci Narodnog muzeja u Leskovcu na osnovu areheoloških pronalazaka kuće i okućnice na brdu Hisar iznad Leskovca, iz perioda kasnog bronzanog i početak gvozdenog doba, konkretnije, od 14 do 12. veka pre nove ere, kada je o ovoj rekonstruisanoj kući reč.

Život iz tog perioda prikazan je u kući od pruća, blata i slame koju su rekonstruisali stručnjaci muzeja u okviru izložbe „Tajne areheoloških depoa“, a koja je sinoć bila atrakcija na manifestaciji Noć muzeja

U kući od pruća poređane posude, od kojih je većina iskopana u celosti, ali se zna i šta su naši preci, zapravo, ljudi sa ovog prostora, jeli u praistorijskom dobu iz tih posuda, na osnovu analiza pronađenih ostataka hrane.

„Jelo se proso i ječam, od čega je pravljena kaša, ali da bi se došlo do kaše, prvo je zrno morala da se samelje u onoj posudi koja se zvala piranos. Tu se stavljalo zrno, ispod se ložila vatra zagrevalo se kako bi opna omekšla, a zatim se na ovom kamenu mlelo“, objašnjava za Jugmediu viši kustos arhelog Smilja Jović, koja na opasku novinara da je to možda početak industrijalizacije, sa smeškom kaže: „Pa, može i tako da se posmatra“.

Naši prapreci nisu u velikoj meri koristili pšenicu i hleb jer je ona bila retkost, budući da tadašnji klimatski uslovi najverovatnije nisu pogodovali njenom uzgoju.

„Nađena je i ostava graška, preteča današnjeg pasulja. Gajio se i divlji lan, od čega se pravilo ulje, a na razboju su izrađivali tkaninu za odeću“, priča Jovićeva, a u pozadini se čuje komentar da je san savremnog čoveka da živi upravo u takvoj ekološkoj sredini i nosi garderobu od mekanog i udobnog lana.

Milica Ivanović