Polaganjem venaca na spomenik palim borcima u ratovima od 1012. do 1920, godine na Vidikovcu u Medveđi, obeležena je 101 godina od Topličkog ustanka, koji je odneo 1.500 života civila u popaljenim selima, 140 godina oslobođenja od Turaka i stogodišnjica proboja Solunskog fronta. 

“Samo tokom jednog poslepodneva Bugari su u Gornjem Gajtanu ubili 186 ljudi. Napravili su masakr i u okolnim selima”, priča za Jugmediu profesor istorije Nemanja Jović, koji je na obeležavanju godišnjice govorio o Topličkom ustanku i njegovom značaju za slobodu juga Srbije.

O Topličkom ustanku i borobi za slobodu u porobljenoj Evropi govorio je i predsednik opštine Medveđa Nebojša Arsić, čiji je pradeda po ocu Kostadin Arsić bio solunski ratnik, pradeda po majci Vasilije Radenković izgubio život tokom proboja Solunskog fronta, dada Stojan Arsić poginuo u Drugom ratu na Zmijinom Kamenu kod preko puta Caričinog grada, a otac Ilija Arsić bio predsednik Udruženja potomaka tih slavnih ratnika.

Spomenik na Vidikovcu iznad Medveđe u čast boraca od 112 do 1920.  je lokalna samouprava već uredila, ali se tek očekuju ulaganja i izgradnja amfiteatra gde će se stanovništvo okupljati povodom istorijskih i kulturnih događaja

„Neposredan povod ustanka bila je mobilizacija i regrutovanje srpskih mladića u bugarsku vojsku, koju su bugarske vlasti htele da izvrše na teritoriji Toplice, Jablanice i Puste reke, kao i bugarizacija srpskog stanovništva. Mnogo ljudi, žena, dece i starih je poginulo od strane Bugara, a veliki broj boraca je dao svoj život za slobodu ove teritorije i naroda. Naša je dužnost da se svih njih sećamo, jer to dugujemo našim precima i potomcima“ – kazao je Arsić.

O značaju Topličkog ustanka i žrtvama za slobodu juga Srbije okupljenima je govorio i Svetislav Milovanović, predsednik Opštinskog odbora saveza potomaka ratnika Medveđe, dok je u čast predaka besedila profesorka srpskog jezika i književnosti Marija Radović. Recital „Domovina“ je govorila učenica osnovne škole u Medveđi Milica Vuletić, a dramsko kazivanje o Kosti Vojinoviću i Kosti Pećancu izveo je Dominik Bogdanović.

Inače, Toplički ustanak u Gornjoj Jablanici, prema navodima Nemanje Jović, podigli su ljudi sa strane poslati od Koste Milovanovića Pećanca. Reč je o Milinku Vlahoviću iz Crne Gore, kome se kasnije pridružio i brat Toško, kao i o Jovanu i Savi Radoviću. Vođe iz Medveđe bile su Sinadin Janković, Grujica Albijanić iz Gajtana i pop Dobrivoje Dimitrijević, zvani Pop Komita. Među vođama je bio i Dimitrije Begović, takođe iz Gajtana čiju su celu porodicu Bugari uhapsili i ucenjivali ga. Porodica je pobijena, a on ranjen i kasnije preminuo od posledica ranjavanja.

“Gotovo sve vođe Topličkog ustanka u Gornjoj Jablanici su ubili Bugari, koji su s druge strane, istrebili porodice čiji su muški članovi bili na Solunskom frontu”, objašnjava profesor Jović.

Jedan od najmlađih učesnika bio je Aleksa Radovanović koji je učestvovao u borbama sa 15 godina. Bio je kasnije prvi predsednik Udruženja potomaka u Medveđi, a umro je pre 13 godina.

Potpredsednik Republičkog odbora Saveza potomaka Srbije Tomislav Tomić, uručio je priznanje odboru iz Medveđe

Vence su na spomenik palim borcima položile su delegacije opštine Medveđa na čelu sa Arsićem, zatim, Opštinskog odbora Saveza potomaka ratnika i SUBNOR-a Medveđa, Republičkog Odbora Saveza potomaka ratnika 1912 – 1920 Srbije, Beograda i Bojnika, Okružni i gradski odbor Saveza potomaka ratnika Niš, Okružni i gradski odbor Saveza potomaka ratnika Prokuplje i Opštinski odbor Saveza potomaka ratnika Lebane..

Predstavnici udruženja su zatim obišli grob Alekse Radovanovića, učesnika Prvog svetskog rata i počasnog predsednika Republičkog odbora Potomaka ratnika Srbije kao i grob Ilije Arsića, prvog predsednika Opštinskog odbora Potomaka ratnika Srbije Medveđa, Arsićevih predaka.

Delegacija na čelu sa Miroljubom Stojčićem, Stojanom Mladenovićem i Miodragom Markovićem, predstavnicima SUBNOR-a iz Vranja, koji su bili na prijemu kod predsednika, u znak sećanja na prvi susret i poštovanje potomaka ratnika Topličkog ustanka, na poklon su darivali Nebojši Arsiću, knjige posvećene savezu boraca iz Vranja.