U višem sudu u Leskovcu počelo je danas suđenje zbog monstruoznog i u leskovačkom kraju nezapamćenog ubistva u selu Retkocer kod Medveđe kada je februara ove godine invalid Milan Bojić (56) ubijen u sopstvenoj kući, pa potom spaljen u drvenom koritu, a posle nekoliko dana njegov leš bačen je u zapaljenu plevnju.

Za ubistvo se sudi Perovanu Čanoviću (42), kršnom čoveku, koji se i u istrazi i danas branio ćutanjem, a glavni svedok je sestra ubijenog Milijana Arsić (58), koja je na samom suđenju od svedoka proglašena kao oštećena strana. Ona je posle razvoda nekoliko godina živeli sa bratom i sa Čanovićem u kući zločina, u vanbračnoj zajednici.

Po zahtevu sudije Gorana Stanojevića i odobrenju zamenika tužioca, pročitana je njena izjava, od koje, nije odustala ni danas na suđenju.

„Čanović je moga brata zakucao pesnicom za vrata, davio ga je, nastavio je da ga udara pesnicama uvukao ga u sobu. Izgledalo je da je mrtav. Naredio mi je da donesem drveno korito da ga smestimo u njega. Kada smo ga stavljali u to korito, brat je mrdnuo jednu ruku, što znači da je bio još živ. Polomio mu je ruku i ponovo ga udario. Potom je polio benzinom brata i korito i moj brat je izgoreo. Rekao mi je – „Sada nemaš brata“, stoji između ostalog u izjavi koju je ona dala pred policijom i tužiocem.

Ovaj monstruozni zločin, prema njenim navodima desio se 21. februara, a 26. februara je, kako je danas ispričala, njen ljubavnik zapalio štalu Bojića, a nju poslao kod frizerke da farba kosu dva kilometra udaljene od kuće. Kasnije tog dana ona je pozvala policiju koja je u, do temelja izgoreloj, štali pronašla ugljenisani leš.

Na pitanja advokata, sestra ubijenog je odgovarala nesigurno. Nije pamtila datume ni kretanja optuženog, čak ni svoja.

Na pitanje zašto nije prijavila ubistvo u tih pet dana jer je imala dva telefonska broja u jednom mobilnom telefonu i u međuvremenu ga koristila, ona je tvrdila da nije smela.

„Pretio je da će i mene ubiti, da će me zaklati“, rekla je, a nesnalaženje u datumima pravdala je strahom od prisutnog Čanovića, koga je čuvala policija jer se on od februara nalazi u pritvoru.

Advokat Čanovića Aleksandar Mladenović iz Leskovca kaže da je ovaj slučaj jedinstven u advokatskoj i sudskoj praksi u leskovačkom kraju po tome što kosti pronađene u spaljenoj štali Bojića nisu identifikovane, uprkos rađenoj DNK analizi.

„Nije utvrđeno kome pripadaju te kosti. Tako da nema ubistva jer nema žrtve“, kazao je za Jugmediu.

On je takođe rekao da će njegov branilac na sledećem ročištu, zakazanom za 13. decembar ove godine, dati svoju odbranu u kojoj će negirati da je ubio Milana Bojića. „Tok suđenja će pokazati da li će Milijana Arsić i dalje ostati oštećena strana“, dodaje advokat Mladenović.

Na tom ročištu pojaviće se kao svedok i brat od strica pokojnog Milana, Žarko Bojić, penzioner koji povremeno iz Beograda dolazi u Retkocer i koga je smrt brata veoma potresla.

„Milan je bio invalid. Teško je pričao i teško hodao, ali služio se sam. Čuvao je stoku. Bio je veoma pametan. Živeo je sam jer mu je ranije umro rođeni brat koji se nije ženio, a kasnije je u kuću došla njegova sestra. Inače, izdržavao se i od socijalne pomoći“, priča ovaj čovek za Jugmediu.

On ne krije da je Milan maltretiran i pre ubistva. „Zlostavljali su ga oboje na razne načine. Samo njegova duša zna šta je pretrpeo, a mnogo toga znam i ja što ću i posvedočiti na sudu“, naglašava dok mu glas podrhtava.