Zatvorska ćelija, kapanje vode u pozadini na bose noge pada po koji zračak sunca. Sa bosih nogu kamera se diže i ukazuje se čovek ogrnut ćebetom koji pogledom pokušava da uhvati to slabo svetlo koje ulazi u ćeliju, kao tračak slobode. Samo se naslućuje ko je u pitanju. Slika ide u fejd, sledi špica: Čovek budućnosti – Vlada Ilić.

Ovako će izgledati početka dokumentarnog igranog filma o nekadašnjem gradonačelniku Beograda Vladi Iliću, rođenom u Vlasotincu, pa će se kadrovi snimati i u varoši na Vlasini, a moguće i u Leskovcu gde je ovaj slavni Vlasotinčanin imao udeo u fabrici svog brata.

Film o Vladi Iliću snimiće se tokom 2019. u peodukciji PanArt filma i Jug filma iz Vlasotinca. Trojica od četvorice člana tima koji će realzovati film inspirisan monografijom o Vladi Iliću profesora Saše Stankovića, su iz vlasotinačkog kraja: Vladimir Kajlović, Miloš Krstić rodom iz Dadinca će biti producent, koproducent i glavni scenarista Nebojša Ilić iz Vlasotinca i Saša Stanković sardnik na scenariju.

„Namera nam je da uz pomoć tehnologije u visokoj produkciji gledaocu dočaramo vreme pred sam početak Drugog svetskog rata, ali i da napravimo paralelu sa današnjim vremenomi geopolitičkim odnosima u svetu. U filmu će biti najmanje tri glumca, u scenama koje su ključne. Za sada smo u potrazi glumcima. Kroz 3D grafiku vratićemo vreme u kome je živeo Vlada Ilić, Beograd i Vlasotince, vezaćemo naš mali vlasotinački brod za onaj veliki beogradski gd eje Vlada Ilić proveo najveći deo svog života i gde je umro“, priča Nebojša Ilić, autor desetak dokumentarnih ostvarenja i dobitnik preko 30 međunarodnih priznanja, inače, idejni tvorac filma, čije će snimanje početi i završiti se u ovoj godini.

Venčao ih kralj, a rastavio rat

Posle zatvorske scene, filmska priča će se hronološki odmotavati, pa će tako u Vlasotince početkom 20. biti biti prikazano odrastanje i školovanje Vladei Ilića, uz sagovornike koji će dodatno gledaocima približiti to vreme.

Zatim se priča seli u Beograd i prati uspon Vlade Ilića, a potom u Drugi svetski rat, pa posleratni period kada je jedan od najbogatijih Srbina osuđen na robiju od 10 godina, posle 7 izašao iz zatvora u umro u bedi, a sahranili su ga njegovi nekadašnji radnici.

Od sedam kuća, koliko je porodica Ilić imala u Vlasotincu, danas je preostala samo jedna u centru Vlasotinca, pa će se najverovatnije i ona naći u filmu.

„Kuća u Ulici Ive Lole Ribara br.15 je jedini stambeni objekat Ilića od sedam u Vlasotincu, koji je bio u njihovom vlasništvu do Drugog svetskog rata, a sačuvao je relativno stari izgled. Već oktobra 1944. u kuću je provalila rulja, koja je navodno spontano htela da kazni trule kapitaliste, a u stvari pljačku su organizovle nove komunističke vlasti. Iz kuće je isteran Uroš Ilić (1890-1964), sin Vladinog brata Mihajla, koji bio je industrijalac i član uprave Leskovačke trgovačke banke. On umro bez poroda, a zbog preživljenih stresova okončao je život kao duševni bolesnik. Porodica Popović je dobila od opštinskih vlasti mumdžijsku kuću kao zamenu za oduzetu kafanu Solun, na čijem mestu je izgrađena zgrada opštinske uprave. Potom su kuću nasledili Valčići, a danas je u njoj smeštena škola stranih jezika“, pojašnjava Saša Stanković sudbinu preostalog objekta Ilića u Vlasotincu.

Da podsetimo, Vlada Ilić je rođen u Vlasotincu 1882. godine kao najmlađi od šestorice sinova, majke Kostadine Ilić rođena Jović i Koste Ilića koji je pripadao prvoj generaciji trgovaca u toj varošici u vreme Osmanskog carstva šezdesetih i sedamdesetih godina 19. veka. Pored sinova Vlade, Sotira, Mihajla, Milana, Petra i Blagoja, Kosta je imao i kćerku Jevrosimu – Rosku. Vlada i Sotir završili su tehničku školu u LJubljani u Austrougarskoj, a zatim i višu školu u Ahenu. Vlada je odlično govorio tri jezika – nemački, francuski i engleski. Ovo školovanje otac Kosta im je omogućio jer je razradio posao manufakture gajtana u Leskovcu, fabriku je kupio 1896. godine kada je Vlada imao 14 godina.

Glavni događaj u porodici Ilić se desio kada se Vlada oženio Olgom, unukom čuvenog veleposednika iz Bačke, u Austrougarskoj, Laze Dunđerskog, akcionara Srpske banke iz Zagreba. Olga je dobila znatan miraz, a ovaj brak je stvorio poslovno partnerstvo između dve porodice, Ilića i Dunđerskih.

Vlada Ilić je od 10. januara 1935. do 13. septembra 1939. godine bio gradonačelnik Beograda. Za ovo kratko vreme ostavio je neizbrisiv trag u istoriji ovog grada, danas se smatra da je on zapravo prvi savremeni gradonačelnik Beograda, iako se njegova funkcija zvanično nije tako zvala – on je bio predsednik Beogradske opštine. Izvršio je krupne reforme u gradskoj opštini, umanjio cenu električne energije i na taj način uticao na razvoj zanatskih radionica. Sredio je finansijske prilike u gradskoj opštini u trošarinskoj politici time omogućivši javne radove velikih razmera. Angažovao se na rešavanju socijalnih problema, izgradnji radničkih stanova, zdravstvenih ustanova i dečjih prihvatilišta, škola, uklanjanju baruština, izgradnji parkova i mostova.

Sećanja na njegovo delo obnovljena su tek sa monografijom Saše Stankovića o Vladi Iliću, koji se i dalje bavi njegovim životom i delom.

U filmu, inače, neće biti zaobiđena ni čuvena „Opančarska afera“, koja se vezuje za Vladu Ilića, industrijalac iz Beograda, njegovog brata Sotira, zatim radikalskog narodnog poslanika Maksima Sretenovića iz Gornjeg Milanovca, radikalskog narodnog poslanika Uroša Brkića iz Kladova, kao i članove kožarske engros-firme Migrić, Novaković i Stefanović.