PIROT – Četiri medicinske sestre iz Pirota – Slavica Marković, Nela Veljković, Vesna Anđelković i Vesna Rančić – bile su takođe žrtve prevare agencije „Galijano“ u vlasništvu Slobodana Stefanovića, koji im je za pronalaženje posla u Libiji uzeo po 1.350 evra, a onda nestao bez traga.

To je mnogo veća suma od 350 evra, koliko za posredovanje sa libijskim bolnicama uzima odnedavno vlasnik agencije „Mes riserča“ Muharem Mehuljić, koji je od Stefanovića preuzeo taj posao. Kako saznajemo u MUP-u Srbije, protiv njih dvojice već su podignute prijave zbog prevare.
Obojica rade po istom principu. Kao što je to Stefanović ranije radio, i Muharem tvrdi da je njegova agencija predstavnik ministarstva Libije. Takvi navodi međutim u libijskoj ambasadi u Beogradu nikada nisu potvrđeni.

Sve medicinske sestre objašnjavaju da je na početku sve izgledalo legalno, te da su svi razgovori s ljudima iz agencije bili prijatni a oni predusretljivi.

– Tačno 1.350 evra sam uplatila na račun. Sa „Galijanom“ sam potpisala ugovor, pa čak i razgovarala s predstavnicima bolnice iz Bengazija gde je navodno trebalo da idem da radim. To se sve dešavalo u septembru 2010. godine, ali se naš odlazak razvlačio do februara, kada je tamo već počeo rat. Ja sam bila strpljiva, imala razumevanja, i prošle godine u septembru, kada se sve smirilo u Libiji, zvala sam Slobodana da pitam šta se dešava – priča Markovićeva.

Tek posle toga je usledilo pravo osvešćenje za nju, jer je shvatila da je prevarena.

– Obećao mi je da će sve biti gotovo u martu, i onda je nestao. Krio se od nas, promenio telefone, nigde niste mogli da ga dobijete. Njegovu novu agenciju je preuzeo Muharem Mehuljić Hari, koji je navodno preuzeo i sve njegove obaveze, pa sam očekivala da će on da mi vrati novac ili da mi obezbedi posao u bolnici. Ali od toga nema ništa. Ni njega više ne možete da dobijete na telefon – kaže naša sagovornica.

Ona tvrdi da je novac pozajmila od prijatelja, računajući da ću me kad ode u Libiju veoma lako vratiti.

– Danas ne smem da ga pogledam u oči, jer nemam da mu vratim od plate od 35.000 dinara i dva kredita koja isplaćujem. Sve to mi je napravilo velike probleme u životu – kaže Slavica.

I njena koleginica Nela Veljković je takođe doživela pravu agoniju. Za razliku od Markovićeve, ona je za posao za Libiju podigla kredit, koji i dan-danas otplaćuje.

– Obećali su da krećem 27 januara. Trebalo je da idem da radim u bolnici u Tripoliju. Uzela sam godišnji odmor, tražila od direktora bolnice u Pirotu neplaćeno. Sve sam organizovala. Spakovala sam se, krenula za Beograd, i onda su mi na putu ka aerodrumu javili da se vratim da je let otkazan. I onda počinje moja agonija. Gotovo svakog četvrtka i utorka narednih mesec i po trebalo je da krenem. Oko 40 dana meni su koferi bili spakovani jer mi je rečeno da kad mi jave moram odmah da krenem – kaže naša sagovornica.

Prema njenim rečima, Slobodana Stefanovića nije prijavila policiji jer je mislila da će sve na kraju biti kako treba, ali je sada takvu nadu izgubila.

I novinari „Blica“ su danima pokušavali da dobiju bilo koga iz agencije „Mes riserč”, ali su telefoni bili isključeni ili se na njih niko nije javljao.

Izvor:BLIC