Ispred Crkve Rođenja svetog Jovana Krstitelja, koju je porodica industrijalca Laze Teokarovića podigla 1936.godine, danas je održan prvi Veliki sabor u čast Nikole Skobaljića, vlastelina i srpskog princa, koji je imao svoje utvrđenje, svoj zamak samo 500 do 600 metara vazdušne linije iznad mesta slavlja, a koji je u istoriji zabeležen kao prvi Srbin nabijen na kolac, zajedno sa svojim stricem.

To se desilo na današnji dan, 24.septembra 1454. godine, pošto je izgubio bitku sa velikom turskom silom. To je, ujedno, bila i poslednja bitka protiv Turaka, sve do Prvog srpskog ustanka.

U srpskoj istoriji ovaj junak i vlastelin se pominje tek sa nekoliko rečenica, pa mnogi učeni Srbiji koji dođu u Leskovac i kojima pomenete Nikolu Skobaljića, posle belog pogleda, obično pitaju: „A ko je taj?“.

Možda je i zbog toga, na ideju Turističke organizacije Leskovac, i uz pomoć drugih kulturnih ustanova u Leskovcu, organizovan ovaj sabor.

Na njemu se čulo ono što mi Leskovčani uglavnom znamo, ono što isprepleteno zapisima savremenika i legendama koje smo, ponosni na viteza-mladića, dograđivali tokom vekova.

Prvi se okupljeniama obratio protojer Marko Adamović, srećan što se okupio i veliki broj dece. Najpre se čula molitva „Oče naš“, a sve vreme sa razglasa duhovna muzika, tamo ispod Skobaljić grada, nostalgično se odbijajući sa šumovitih brda.

„Da proslavimo jednog velikana, jednog mučenika za slobodu, za narod, za prave ideale, da proslavimo Nikolu Skobaljića, koji je ovde u ovom kraju bio vojvoda i koi je stradao mučeničkom srmću, prvi Srbin po imenu i prezimenu, tako što su ga Tusrci nabili na kolac. Ali njegovo ime od tog trenutka nije prestalo da postoji, već on živi sada u našim sećanjima, u molitvi, on je taj koji nas bodri i uči da budemo istrajni u svemu, pogotovo u pravim vrednostima, da čuvamo svoju svetinju, pismo, veru i da branimo svoja ognjišta“, kazao je Adamović poželevši da ova manifestacija postane tradicionalna.

Gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović rekao je da je datum veoma važan za ovaj kraj, budući da se 24. septembra pre 565 godina odigrala bitka koja je danas legenda Leskovca i njegove okoline.

„Tačno na ovaj dan pred srpsku vojsku stao je gospodar Leskovca i Dubočice, vitez Nikola Skobaljić i poveo je je ono što će biti poslednja pobeda nad Turcima. Nikola i njegovi vojnici, naši preci, pokazali su svoj slobodarski duh, želju za slobodom, odlučni da se vojno ne potčine moćnoj osmanskoj državi.  Nadahnuti idejom da brane svoja ognjišta i porodice, srpski vojnici su do nogu potukli Turke i naterali ih u beg. Vest o neočekivanoj pobedi srpske vojske, došla je do samog sultana, čuvenog Mehmeda Drugog, poznatog  kao osvajača. Uvidevši hrabrost i spremnost naših predaka da najveću žrtvu, žrtvu za slobodu, sultan je stao na čelo mnogobrojne vojske i lično je poveo na Leskovac i Nikolu. U neravnopravnoj borbi, sila je odnela prevagu ali zahavljujući Nikoli i njegovim Leskovčanima ideja slobode ostala je da hrabri naš narod četiri stoleća“, rekao je Cvetanović

Nikola, ali i stotine naših saborca, nastavio je, su ideju slobode platili skupo, ali su svojim potomcima u amanet ostavili ponos i čas

Glumci Narodnog pozorišta Leskovac su potom pročitali kratku belešku Konstantina Mihalovića iz Ostrvice o  tom događaju, a potom  koji je bio opčinjem malom srpskom vojskom u borbi protiv Turaka. U njegovm zapisu naslućuje srpska nejedinstvenost.

„Govoreći da bi car bio do nogu potučen da su se bili svi zajedno sastali. A ovako, jedni su poraženi, drugi su potučeni. A ostali su se razbežali. Samo je jedan dvedesetčetvorogodišnji Nikola Skobačjić sa svojim stricem, na kolac nabijen“, pročitali su glumci. Posle toga izveden je recital autora Dragana Radovića iz Leskovca.

Na Saboru su se pevale i recitovala stare srpske pesme i sviralo na guslama, a u porti crkve pravio ukusan kačamak, bar tako kažu oni koji su ga probali.