Otkako je završena žetva pšenice mlin „Složna Braća“, vlasnika Đorđa Ristića iz Gornjeg Neradovca kod Vranja radi gotovo bez prestanka. Vrata ovog mlina zatvaraju se jedino kada je crveno slovo u kalendaru.

Inače u njemu je radnim danima uvek živo.Ljudi ovde neprestano dolaze traktorima, kamionima i automobilima da kupe brašno. Sve njih Đorđe ljubazno dočekuje sa svojim pomoćnikom i služi. I dok to radi on se sa njima, onako domaćinski, o svemu lepo ispriča. Priču obično počne o divljem ovsu koji poslednjih godina poljoprivrednicima  u vranjskom kraju pravi veliki problem.

Sa njima priča i o kvalitetu požnjevene pšenice i predstojećoj setvi.

“Pšenica koju smo letos požnjeli je dobrog kvaliteta i možemo od nje da napravimo kvalitetno brašno. Prinosi su bili šarenoliki. Kretali su se u proseku od dva i po do šest tona po hektaru sve u zavisnosti od toga koliko je koji domaćin uložio u njenu proizvodnju. Mnogi svoje useve nisu mogli da spasu od divljeg ovsa koji se poslednjih godina baš ustalio na njivama u vranjskom kraju.Sredstva za njegovo suzbijanje postoje ali ne i za potpuno iskorenjivanje. Ranijih godina nismo imali problem sa njim. Niko od poljoprivrednika i ne zna da kaže kako se on ustalio na našim njivama.Neko kaže da je to zbog toga što njive više ne kopamo motikama već ih samo tretiramo hemijskim sredstvima.”, priča Đorđe.

I ovaj mlinar, koji je u svom kraju poznat kao uzoran poljoprivredni proizvođač, u poslednje vreme,češće nego inače, gleda u nebo moleći Boga da što pre padne kiša kako bi obavio jesenju setvu.

A dok Bog ne odradi svoje on piprema mehanizaciju i melje brašnu za mušterije. On kaže da su mu najveći kupci vlasnici ovdašnjih pekara, ali da brašna uvek ima i za one koji uzimaju mnogo manje količine.

This slideshow requires JavaScript.

“Uvek se potrudim da svima ponudim brašno zadovoljavajućeg kvaliteta kako bi poslužilo nameni. Brašno dajem u zamenu i za ušur. Moje brašno koristi i pekara koja funkcioniše u sklopu mlina. Hleb i ostala peciva se ovde peku na drva što daje poseban miris i ukus prerađevinama od testa.”, kaže Đorđe.

Da je to tako uverili smo se i sami kada su iz furune izvađene prve tepsije sa ispečenim slanim i slatkim kiflama.Miris koji se iz pekare proširio na ovo naseljeno mesto bio je znak domaćicama da će uskoro biti ispečen i hleb.