Dok vodeći svetski sajtovi za sakupljanje podataka o koncentraciji štetnih materija u urbanim sredinama upozoravaju na jako nizak kvalitet vazduha svuda širom juga Srbije, zvanična merenja koja se sa zakašnjenjem od nekoliko dana objavljuju po lokalnim samoupravama, u glavnom na zvaničnim sajtovima gradova i opština, pokazuju sasvim drugačiju situaciju.

Tako je, naprimer, „Er Vižual“, jedan od vodećih svetskih sajtova za sakupljanje podataka o koncentraciji štetnih materija u urbanim sredinama, ponovo naveo Beograd na listi od deset najzagađenijih glavnih gradova sveta, a kada odete i proverite podatke na njihovom sajtu, visok nivo zagađenja zabeležen je i u Nišu.

Jedina aplikacija koja meri kvalitet vazduha u realnom vremenu i pokazuje podatke iz Leskovca je Air Quality Index i ona takođe pokazuje jako nizak kvalitet vazduha u gradu na Veeternici. Sa druge strane, na zvaničnom gradskom sajtu stoje podaci tek od pre nekoliko dana o merenjima koje vrši  Institut Vatrogas iz Novog Sada na lokacijama kod Vodovoda, Medicinske škole i vrtuća “Kolibri, koje plaćaju svi građani Leskovca, a koji pokazuju da je kvalitet vazduha odličan, iako, kada u ovom trenutku izađete iz kuće bukvalno možete naleteti na pravu smogovsku maglu.

Ljudi zaposleni u gradskom Odeljenju za zaštitu životne sredine su u nekoliko navrata pokušali da nas ubede da su aplikacije i sajtovi koji  vrše merenja iz minutza u minut, a na koja se i pozivamo u ovom tekstu kao i većina portala i medija na svetu, zapravo loši, netačni i nepouzdani. Da li su pravu ili ne ostavljamo čitaocima da procene. Dovoljno je samo da u ovom pogledaju kroz prozor.

Kako se dolazi do podataka koji nam pokazuju kvalitet vazduha koji udišemo?

Postoje dve paralelne skale za merenje ovog tipa. Jedna je bazirana na indeksu koji se lako pamti i razume, a druga je direktno merenje koncentracija čestica PM 2.5 koje su prikazane na tabeli od zelene do bordo boje u zavisnosti od indeksa i inteziteta. Na osnovu podataka sajta vazduh.rs, vazduh u Srbiji često se nalazi u crvenoj boji – a posebno tokom zimskog perioda.

Sve podatke o koncentraciji zagađivača i indeksnom kvalitetu vazduha, danas imamo i na našim mobilnim telefonima zahvaljujući namenskim aplikacijama. Sam proces skladištenja i prikupljanja podataka obavlja se uz pomoć mernih stanica (kojih u Srbiji ima oko 40), a koji se kasnije distribuiraju u rebuličke baze, tačnije nacionalne agencije za životnu sredinu iz kojh podatke preuzimaju third-party servisi.