Miladinka Mila Mitić učiteljica i prva urednica „Novina Hanskih“

Vreme idile, ljubavi i tuge

Kada je daleke 1957. Godine sa samo 21 godinom mlada učiteljica Miladinka Mila Mitić iz svog rodnog Joševa kraj Uba došla u Mrtvicu, selo u opštini Vladičin Han, nije ni slutila da će ceo život tu i provesti. Tu je pronašla ljubav i sreću, izgradila karijeru prosvetnog radnika i bila pionir u novinarstvu.

„U Vladičin Han sam došla sasvim slučajno, zbog zdravlja. Samo što sam završila Učiteljsku školu i planirala da nastavim školovanje,  dobila sam upalu pluća. Lekari su mi preporučili oporavak na planini i ja sam odlučila da odaberem neko planinsko selo gde traže učiteljicu, priča za „juGmediu“ Mila.

Seoska idlila

U Mrtvici je upoznala mladu koleginicu Bojanu i prijateljicu za ceo život. Seća se tih prvih dana na jugu Srbije, gostoprimljivosti seljaka i malih problema sa nepoznatim dijalektom. Pamti i prvu posetu varoši, 11. septembra, na vašar. Tu je upoznala svog životnog saputnika, tada kolegu Čedu. Seća se Mila i očevih reči na rastanku, da odlazi u nepoznato i da će se možda tamo i udati.

Autor teksta

„Baš je tako i bilo. Posle dva meseca, ja sam se udala i sa suprugom Čedom sam prešla u školu u Lepenici. Ubrzo smo dobili premeštaj u Jastrebac, a zatim opet Mrtvicu. Ja sam radila sa drugim i četvrtim razredom a moj suprug sa prvim i trećim. Nisu to odeljenja kao sada, sa malo đaka, već se radilo i u dve smene, uz pomoć „štapa i kanapa“ što je važilo i za učitelje i za đake. Ali bili smo mladi, puni entuzijazma, želje da izgradimo neki bolji svet, da toj namučenoj dečici pružimo osnovu za napredovanje“, priča nam Mila sa puno topline.

Mnogih đaka se seća, kao da su iz učionice juče izašli zajedno. Mnogi od njih su postali uspešni ljudi. To su deca koja su odrasla u teškim uslovima, ali koju su roditelji učili poštenju i radu. Seća se Mila i njihovih roditelja kojima je bilo zadovoljstvo da pomognu učiteljima u bilo čemu, samo da selo ima školu.

„Znali su da za samo par dana naprave patos od najobičnijeg drveta za ogrev i patosiraju nam prostorije namenjene za stanovanje. I sami smo uređivali i prostor oko škole, sadili voćke, povrće, cveće. Kada bi dolazili lekari iz Hana da vakcinišu đake, znalo se da ručavaju kod učitelja“, priča naša sagovornica, oživljavajući slike nekih davnih vremena.

Ljubav

A koliko su mladi Mitići bili posvećeni i poslu govori i podatak da je Mila 1974. odlikovana ordenom rada sa srebrnim  vencem od predsednika SFRJ Josipa Broza Tita.

Naša sagovornica nije htela da se fotografiše

Međutim, to su bila i teška vremena. Bez prevoza, odlasci lekaru pešice i po ciči zimi. Najteže im je ipak palo razdvajanje od starije ćerke Vesne, koja je u peti razred morala da krene u Vranje, gde su živeli Čedini roditelji, jer bi devojčica u suprotnom svakodnevno morala da pešači nekoliko kilometara do osmogodišnje škole u Džepu i pri tom prelazi improvizovani most preko Južne Morave kao i železničku prugu. Ali sve nedaće su zajedno izdržali, doškolovali se i konačno dobili i službu bliže gradu.

A onda je Mila, kao vrhunski prosvetni radnik 1976. godine dobila ponudu da bude urednica novina, čije je osnivanje pokrenula opština sa tadašnjim organima Komiteta.

„’Hanske novine’ su bile  izazov. Nešto sasvim novo i za mene i Hančane. Prihvatila sam, nije uvek bilo lako i ponosna sam na taj period svoje karijere. Ne mogu a da se ne setim nekih od saradnika: profesora srpskog jezika i književnost, Stojana Dojčinovića, Radivoja Stošića, Slobodana Jakovljevića, Vojkana Ristića, koji je tada bio tek školarac…“

Pamti Mila i mnoge kolege sa seminara, iz udruženja koji su joj mnogo pomogli u radu. Nabraja imena tadašnjih funkcionera nekadašnje SFRJ i posete hanskoj opštini. A kada je otišla u invalidsku penziju, 1990. godine nastala je i pauza u izdavanju novina, koje su nakratko obnovljene posle par godina.

Prva novinarka i urednica u Vladičinom Hanu i sada prati dešavanja u medijima. Međutim, kako kaže, „danas moraš nekoliko kanala da promeniš da bi o istom dešavanju stekao, bar približno, pravu sliku“.

Tuga

„Po načinu izveštavanja u nekim medijima se vidi da bi za novac i rođenu majku prodali,“ zaključuje ona.

Nije onu mladu učiteljicu život promenio, ni u vremenima punim sreće i blagostanja, ali ni u ona tužna.

Mila je pre par godina ostala bez starije ćerke, Vesne, uspešne advokatice.  Nakon nekoliko godina je umro i njen suprug Čeda, koji je u penziju otišao kao profesor Odbrane i zaštite, a samo par meseci kasnije i mlađa ćerka, Tanja, vrhunski pulmolog sa Kliničkog centra iz Beograda. Uteha su joj danas Miloš i Jelena, unuci od starije ćerke sa njihovim mališanima kao i Vuk, Tanjin sin. Retko izlazi, ali rado i danas čita. Raduje se posetiocima, puna je topline, lepih reči i priča o svemu i svačemu.

Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram i Twitter!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

vaš komentar