Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Zorana Mihajlović, izjavila je u intervjuu za beogradsku „Politiku“ da nema nameru da odustaje od provere svakog dinara koji je utrošen za izgradnju Koridora 10.

„Od toga neću da odustanem. Analiza je u izradi, ali nije završena jer još nisu završeni svi radovi na Koridoru 10. Ostali su radovi koji ne utiču na bezbedan saobraćaj, ali koji moraju da se završe kako bi se dodatno obezbedile i osigurale sve pozicije kako u Grdeličkoj klisuri, tako i na delu auto-puta na izlasku iz Sićevačke klisure. I ti radovi će trajati čitave ove godine. Ali ono što u ovom trenutku znamo, jeste da je do sada na izgradnju istočnog kraka Koridora 10 (E 80) od Niša do Dimitrovgrada potrošeno 485 miliona evra, a na izgradnju južnog kraka Koridora 10 (E 75) od Niša do Preševa do sada je potrošeno 630 miliona evra. Obećala sam da ću proveriti svaki dinar i to ću i da uradim“, naglasila je Mihajlovićeva.

Govoreći o potrebi donošenja specijalnog zakona o infrastrukturi, Mihajlovićeva je istakla da je jedini cilj tog zakona ubrzanje gradnje, a da oni koji kritikuju to čine jer nikada nisu radili na poslovima infrastrukture.

„Jedini razlog za donošenje ovog zakona je brzina i sprečavanje nepotrebnog gubljenja vremena. Na osnovu dosadašnjeg iskustva zaključili smo da veliki deo vremena gubimo na rešavanje imovinsko-pravnih odnosa pre izdavanja potrebnih dozvola za puteve, pruge i slično. I to je bio jedan od glavnih razloga za kašnjenja, a nemamo vremena za bacanje. Ministarstvo u svojim planovima za 2020. i naredne dve godine ima projekte vredne oko pet milijardi evra, od novih auto-puteva, pruga, brzih saobraćajnica, rehabilitacije 5.000 km regionalnih i lokalnih puteva“, navodi ministarka

Sve su to projekti, kaže, linijske infrastrukture koji se grade u dužinama od nekoliko desetina i stotina kilometara i na nekoliko hiljada katastarskih parcela.

„I ovaj zakon je neophodan samo kako bismo ubrzali stvari, od procesa pribavljanja zemljišta, do izdavanja neophodnih dozvola i ubrzanja javnih nabavki neophodnih za realizaciju ovih projekata od značaja za Srbiju. Nema drugog razloga“, dodaje ona

Prema njenim rečima, građevina je i dalje najveći motor razvoja Srbije.

„Rezultati građevinarstva u 2019. su nastavak višegodišnjeg trenda koji očekujemo i u 2020. godini, koji je pokrenut reformama u građevinarstvu i efikasnijom realizacijom infrastrukturnih projekata. Zato je Srbija danas deveta na svetu po izdavanju elektronskih građevinskih dozvola. Vrednost izvedenih radova u građevinarstvu povećana je od 2014. do 2018. sa 202 milijarde na 332 milijarde dinara. Učešće građevinarstva u BDP-u povećano je u tom periodu sa 3,2 odsto na 4,5 odsto, a u 2019. premašiće pet odsto. Samo u trećem kvartalu 2019. imali smo rast vrednosti izvedenih građevinskih radova od 40 odsto, što je najveći zabeležen rast, a imaćemo još veći rast u poslednjem kvartalu. U oktobru smo ponovo oborili rekord po broju izdatih građevinskih dozvola u jednom mesecu, čak 2.433. A u čitavoj 2019. godini ukupno je izdato više od 21.000 građevinskih dozvola“, istakla je Mihajlovićeva.