Stefan Tasić, doskoro maturant gimnazije, a sad već student prava, izа sebe ima nekoliko priznanja za film. Sa školskim drugom i drugaricom snimio je dokumentarac o Vlasotincu, a čekaju da se smiri situacija sa koronom kako bi održali premijeru.  

 Otkud vaše interesovanje za film?

Moje interesovanje za film rodilo se u prvoj godini gimnazije, kada sam ušao u profesionalni fotografski studio kod komšije. Tada sam se prvi put detaljnije upoznao sa kamerom, fotoaparatom, stativima i ostalom opremom, pa je to u meni probudilo interesovanje za snimanjem i fotografisanjem. U početku sam, vežbajući, snimao kratke video-zapise da bih kasnije za potrebe konkursa snimio prvi kratkometrazni film.

Koja su Vaša priznanja za dosadašnji rad?

Budući da je izašao konkurs „Dijalek(a)t“ čija je glavna tema bio prizrensko-timočki dijalekat, odlučio sam da učestvujem i kao što sam već rekao snimio sam film „Priča od moju čaršiju“. Ovaj film je dobio prvu nagradu na opštinskom nivou, a to je u meni probudilo želju za daljim radom. Sledeći korak bilo je učešće na republičkom konkursu „Kultura na dar“ na kojem sam predstavio film “Vinski bal”, koji opisuje tradicionalnu i najstariju manifestaciju po kojoj se naše Vlasotince izdvaja od drugih mesta. Ovaj film ušao je u deset najboljih filmova u Srbiji na temu o očuvanju kulturne baštine.

Da li ste prošli neki kurs ili školu filma?

Prošle godine u ovo vreme, u Leskovcu je bio organizovan filmski kamp “Kref”. Pored velikog broja prijavljenih, uspeo sam da budem deo tog tima na osnovu svog dotadašnjeg rada. Obuka je trajala pet dana i uspeo sam da unapredim svoje veštine koje su mi otvorile mnoga vrata.

Kako je došlo do toga da se upoznate sa značajnim ljudima iz sveta filma kod nas?

Imao sam čast da budem u društvu velikih ljudi iz srpske i međunarodne kinematografije. Među njima bili su: Miloš Biković, Miodrag Radonjić, Mima Karadžić, Bodgan Diklić, Goran Bogdan, Andrija Milošević, Andrija Kuzmanović, Bojana Maljević, Miona Marković, Nataša Drakulić,
Darko Bajić… Od njih sam čuo dosta zanimljivih priča i anegdota o Gagi Nikoliću, Bati Stojkoviću, kao i o snimanju filmova u bivšoj Jugoslaviji, glumi nekad i sad… Dok sam se vozio taksijem sa Bojanom Maljević, dobio sam par saveta kako da budem još bolji u ovoj profesiji.
Morao bih da napomenem da je najveću pažnju kod publike privukao glumac Miloš Biković. Toga dana predstavljao je sa svojim kolegom Miodragom Radonjićem seriju „Južni Vetar“.

Šta se devaša sa filmom o Vlasotincu? Ko je sve u ekipi?

Na ideju da snimim film  „Vlasotince: neispričana priča” došao sam gledajući dokumentarni film Borisa Malagurskog o Beogradu. Rekao sam sebi: “Pa zašto ne bih snimio nešto ovako o svom gradu?”. Pozvao sam mog druga Filipa Mihajlovića i dogovorili smo se da uskoro počnemo sa snimanjem. Mila Mitić, naša drugarica iz gimnazije, zadužena je na naraciju u filmu. Snimanje je trajalo dve godine. Veliku zahvalnost dugujemo direktoru biblioteke Srbi Takiću koji je podržao ovaj projekat.
Reč je o dokumentarnom filmu koji opisuje najlepše predele Vlasotinca, turističke lokalitete i značajne ljude ovog mesta. Premijera filma je trebalo da bude već održana, međutim, zbog loše epidemiološke situacije u Srbiji odložena je do daljnjeg. Nadamo se da će naši sugrađani imati priliku da pogledaju na jesen naš mali doprinos Vlasotincu.

 Film – da li je to samo hobi ili možda profesija?

Trenutno sam student prava, tako da će snimanje filmova za sada ostati hobi. Život je neprediv, pa ako me put navede da ostvarim dobru saradnju, voleo bih da uradim neki veliki projekat. Do tada ću se i dalje usavršavati.

Ovaj sadržaj je deo projekta koji je sufinansirala opština Vlasotince. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.