Istraživanja dokazuju da diskriminacija u Srbiji postoji, a da su dikriminaciji najizloženiji Romi. To potvrđuju i slučajevi fizičkog nasilja izazvani predrasudama i stereotipima na nacionalnoj osnovi, kakvih je u poslednjih nekoliko godina bilo u Leskovcu i okolini, ali i u celoj Srbiji.

Zato je veoma važno raditi na kampanjama protiv diskriminacije i otklanjanjanju pojava poput sagregacije u školama.

Srbija ima neophodne zakonske osnove i mehanizame za borbu protiv diskriminacije Roma, ali se oni ne primenjuju u dovoljnoj meri – zaključeno je na panel diskusiji Upoznaj, ne sudi! održanoj danas u Leskovcu, u Centru za stručno usavršavanje u obrazovanju.

Diskusija u Leskovcu treća je u nizu panel diskusija u okviru ove kampanje čiji je cilj podizanjе svеsti o problеmu diskriminacijе Roma i podsticanjе na adеkvatno rеagovanjе i prеvеnciju.

Nosilac kampanje je Ministarstvo za rad, zapošljavanjе, boračka i socijalna pitanja, a realizator Udružеnjе građana “Tеrnipе” uz podršku projekta Nemačke razvojne saradnje Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji, koji sprovodi Nеmačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ.

“Iako je izveštaj Odnos građana i građanki prema diskriminaciji u Srbiji iz 2019. pokazao da 79 odsto ispitanika smatra da diskriminacija ne sme da postoji bez obzira na to o kojoj se grupi građana radi, primetno je da ispitanici najčešće nisu svesni šta diskriminacija zaista znači i kako se ispoljava. U južnoj Srbiji, gde živi najveći broj Roma, zabeleženi su ekstremni slučajevi diskriminacije Roma, a izveštaj pokazuje da upravo ispitanici koji živе u južnoj i istočnoj Srbiji u najmanjеm procеntu (13%) vidе Romе kao ugrožеnu grupu. Sa druge strane, većina Roma, prema istraživanju Percepcija Roma prema diskriminaciji, ne poznaje mehanizme zaštite protiv diskriminacije. Ova dva podatka jasno ukazuju da je istovremeno potrebno raditi na osvešćivanju građana o tome šta je diskriminacija i na edukaciji Roma gde i kako mogu da potraže zaštitu”, rekao je na početku panela Petar Antić, projektni menadžer projekta Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji, koji sprovodi GIZ.

“Jedan od razloga zbog kojih se mnogi slučajevi diskriminacije Roma ne procesuiraju je i strah samih Roma da diskriminaciju prijave. Peneli poput ovog i druge aktivnosti koje preduzimamo usmereni su upravo ka tome da Rome ohrabrimo da štite svoja prava, ali i da podstaknemo institucije da doslednije pristupe rešavanju slučajeva diskriminacije”, objasnila je Radmila Nešić, predsednica Udruženja građana ”Tеrnipе’” i članica Alijanse protiv diskriminacije Roma. Nešić je objasnila da kampanja Upoznaj, ne sudi! obuhvata i podizanje kapaciteta srednjoškolaca u prevenciji diskriminacije i podršku u organizovanju lokalnih akcija usmerenih ka suzbijanju stereotipa prema Romkinjama.

Na početku panel diskusije prikazan je kratki film u kom su objedinjeni delovi izveštaja elektronskih medija o slučajevima nasilja i diskriminacije koji su se dogodili u poslednjih pet godina u Leskovcu i okolini. Tokom panela i diskusije razmatrani su konkretni slučajеvi diskriminacijе Roma i škola koje pohađaju uglavnom ili samo Romi poput škole “Petar Tasić” u Leskovcu.

“Problem diskriminacije i sagregacije u školama u Srbiji nije novijeg datuma, ali to ne znači da je to opravdanje za ove pojave. Srbija već duže vreme ima zakonodavni okvir koji zabranjuje diskriminaciju, a sprovođenje tih zakonskih mera tokom poslednjih nekoliko godina podržano je i odgovarajućim pravilnicima koji propisuju način postupanja škola i njihovih uprava u slučajevima diskriminacije. Verujem da je veoma važno što je nedavno po prvi put uvedena i obaveza škola da aktivno rade na preventivnim aktivnostima u sprečavanju diskriminacije i stvaranju tolerantne sredine. U sprovođenju tih mera biće veoma značajno da škole imaju podršku lokalne sredine,“ rekla je tokom diskusije Vesna Dasukidis, Republička prosvetna inspektorka Odeljenja za inspekcijeske poslove Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Na panelu je učestvovala i koordinatorka za romska pitanja, Aleksandra Stojanović, koja je izjavila da Leskovac ima mehanizme borbe protiv diskiriminacije, Savet za bezbednost i besplatnu pravnu pomoć za Rome i da se na rešavanju problema radi. Predstavnica nevladine organizacije “Praksis”, Marija Dražović, istakla je da problem u sprečavanju i rešavanju problema sagregacije u školama, poput škole „Petar Tasić“ u kojoj Romi čine 90 odsto đaka, leži u implementaciji zakona i mera koje postoje. Osvrćući se na tri uzastopna slučaja nasilja nad Romima u 2019. godini u Leskovcu, predstavnik nevladine organizacije “Rosa”, Zoran Saitović, podvukao je negativnu ulogu medija u borbi protiv diskriminacije, jer u velikom broju slučajeva kroz svoje izveštavanje minimiziraju slučajeve diskriminacije i ne izveštavaju objektivno.